Završi se još jedna burna nedelja puna cičanja, vrištanja i dahtanja u nadolazećem danu „D“ 15-tog za 15. Slegla se prašina, sad nam valja izvući pouke i zaključke iz svega, jednostavno pogledati činjenicama u oči. Mart je za Srbe uvek bio i ostao tragičan mesec, ovog puta nas je nova tragedija srećom mimoišla, ipak martovske ide traju do kraja meseca, zato se tako i zovu.
U ovom zlosrećnom mesecu su svoje živote okončali Milošević i Đinđić kao i mnogi znani i neznani junaci ili tragičari svog doba, od čega je ipak Cezar bio najpoznatiji. Treba učiti od uspešnih u preživljavanju i trajanju, a jedan od najuspešnijih je bio Miloš Veliki i Baja Pašić, jedan u preživljavanju, a drugi u trajanju. Kad god je Miloš pitao za stanje nacije i dobio odgovor da mu psuju sve redom i na kamaru govorio je: “Steži još“, a kad se narod ućuti nije govorio pumpaj već popuštaj. Nažalost kadrovske lestvice kako vlasti tako i opozicije su pune debila, ludaka i egzibicionista koji u glas viču „pumpaj“. Jedne čujemo i vidimo, a drugi to viču iza zatvorenih vrata, svako iz svojih razloga i za svoju korist. Srećom pametniji popušta, pa je naša mladost shvatila da su već svojom akcijom pobedili i dokazali šta su hteli, a potom su krenuli da popuštaju jer su shvatili da im se debili ne dovode na vlast, objavili su da je za njih skup gotov i poskidali svetleće prsluke redara i objavili fajront.
Na potezu je država da vidi šta će sa debilima, prevarantima i korumpiranim bitangama. Od početka krize pojedinci i čitave društvene grupe su se ispalile za sve pare ovog sveta, jer smo videli razna prestrojavanja i međusobne obračune sve u ime revolucije, pravde i pravičnosti. Tek sad su vidne razmere tragedije koju smo preživeli 1945. god. kakvo zlo su jedni ljudi činili drugim ljudima po komunističkim plenumima, sve u ime revolucije i viših ideala, a u stvari samo su hteli tuđu kuću, pare ili ženu, a neki čak i glavu zbog stare zavade. Tragedija iz 1945. se završila sa 50.000. do 60.000. mrtvih uzurpacijom imovine i potpunim terorom od čijih posledica se nikad nismo oporavili ni kao narod ni kao nacija. Treba li nam to ponovo?!
Moć samobmanjivanja i kukavičluk u društvu da priznamo da nam se država u potpunosti urušila, a da čak ni nemamo treću granu vlasti u vidu pravosuđa je nešto na šta tek sad ova generacija omladine hrabro ukazuje.
Zar je trebalo deca da nas uče ili mi njih da nakon 30 godina lopovluka, grabeža i korupcije smo doterali cara do duvara. Zar je moguće u vremenu kad je čitav svet postao globalno selo da ne znamo da jedan Japan sa 100 miliona stanovnika ima 28 milijardera, a da Turska sa 90 miliona stanovnika ima samo 25 milijardera, a Srbija sa samo 6 miliona stanovnika ima 48 milijardera i još bismo da ustvrdimo da smo država koja ima pravosuđe?!
Zar iko pri čistoj svesti i zdravoj pameti smatra da može da sudi bar portirima ili sobaricama ovih milijardera. Car je go, a naša deca su shvatila da od Evrope nema ništa, da je bežanija u Evropu isključena zbog ukrajinske krize i da moraju svoju šansu da potraže u Srbiji.
U maloj vukojebini na balkanu zvanoj Šabac ima 110 milionera i 2 skoro milijardera zar iko misli da tu bilo šta odlučuju stranke, a još manje tužilaštva i sudovi. Svi oni su tu da zapravo zaštite ovu kastu ljudi, a ne da ih gone, našoj omladini je to odavno jasno i traži sistemsko rešenje, a to je da za početak bar postojeće institucije rade svoj posao u odnosu na obične građane, kako bi bar suživot bio podnošljiv.
Suština svake države je u zakonima i njihovoj primeni, da pravosuđe već odavno ne funkcioniše nije nikakva tajna, a kako bi i fukcionisalo kad nema nikakve veze sa državom, a od države prima platu. I tu dolazimo do ključnog problema i niskih motiva. Tad počinje operacija pod lažnom zastavom, tad oni najgori počinju da hvataju pozicije za novi poredak stvari i to je društveno najopasnija pojava, jer na najgore idemo sa još gorima. Već viđeno i preživljeno mnogo puta, kao u danu mrmota.
Jedna od najvećih operacija pod lažnom zastavom je izvedena u režiji pojedinaca iz advokatske komore Šapca, sa plasiranjem zahteva za ostavke čelnih ljudi VISOKOG SAVETA SUDSTVA, USTAVNOG SUDA i druge ostavke. U životu nisam čuo za kontradiktornije i gluplje razloge za štrajk u trajanju od mesec dana. Kao prvo nijedan od ovih organa nema veze sa državom, a ni skupštinom Srbije ili vladom Srbije jer država nije u pravnoj mogućnosti da ukoliko ti nabrojani ljudi jednostavno neće da podnesu ostavke da ih smeni i na taj način udovolji zahtevima, a onda čemu zahtevi, pa još uz to i štrajk u trajanju od 30 dana??!!
Predlaže se smena ljudi, a ne smena dotrajalog sistema ili bar izmena zakona ili ustava, zašto?! Sa ovakvim predlozima su nas zamajavali i nanosili nam štetu zarad hvatanja ličnih pozicija u društvu za novi poredak u kom bi mogli da zavedu svoju ličnu diktaturu u ovoj inače slobodarski nastrojenoj profesiji.
U AK Šapca su martovske ide počele mnogo ranije, nisu mogli da sačekaju mart. Ne treba nam nikakav uzvratni udar države, a biće ga, dovoljno je da nam ostave ove naše komesare. Srećom zdrav razum nije napustio republičko rukovodstvo pa su prekinuli ludilo u Srpskoj advokaturi. U zapadnoj Srbiji je već počela trgovina sa zakonom pa je postignuta nagodba da ni zakon o nadležnosti sudova NE VAŽI na teritoriji višeg suda u Šapcu, jer su se komesari AK Šapca nagodili sa pojedincima iz pravosuđa. Između redova to znači da nema više mesta za sve advokate iz Šapca, da pod istim uslovima i na jednak i ravnopravan način rade svoj posao, ali to znači i da će zakon važiti samo za izabrane građane, a ostali snađite se kako znate i umete. Na potezu je država, mladost Srbije se sa očiglednim bezakonjem ne slaže i boriće se do kraja.
Inače grupa advokata je podnela tužbu zbog izbornih malverzacija i mahinacija u AK Šapca i posle 2 godine spora u svetlu novih događaja viši sud se naprasno oglasio NENADLEŽNIM baš na zadnjem ročištu kad je trebao da presudi. Koga od njih briga šta piše u zakonu, operacija pod lažnom zastavom je uspela, advokatskim komesarima se neće suditi i tačka, nagodba je jača od zakona. E to sve nas čeka sa komesarskim pristupom u javnom i društvenom životu, čemu da se nadaju građani kad se na ovaj način postupa sa većinskom advokaturom?!!
Uzaludno ćemo se prati da većinska advokatura ima predloge za izmene sistema, a da je tiha većina već odavno na naučnoj osnovi definisala preko svojih najstručnijih advokata rešenja za izmene sistema ili bar popravljanje istog. Zasad je pobedila grlatija i nevaspitanija kvazi intelektualna elita, takoreći komesarska.
Srećom po bivše čelnike AK Šapca pretekoše u martovskim idama.
Vladan Mijailović slobodni advokat
