Rijaliti Srbija
„Ako postoji neki način da se nešto uradi pogrešno, biće urađeno pogrešno“. To je u osnovi tzv. Marfijev zakon – princip da će sve što može da pođe naopako, poći će naopako.
Hiljade i hiljade primera u celom belom svetu dokazuju ove duhovite teze koje uopšte nisu bez veze, naprotiv. I trenutno se širom plave planete dešavaju „neprijatnosti“, događaji koji pokazuju da je ljudska vrsta sado-mazo i suicidalno vinklovana, da neprestano ponavlja iste greške iz prošlosti („istorija je učiteljica života“, m-da, kako da ne) i da radi na sopstvenom uništenju vrlo vredno kao da je to nešto dobro.
I onda se, naravno, pojavljuju likovi, bliski rođaci Princa tame, i naprave haos, posle se malo sakriju maskirani u obične ljude do sledeće prilike. U prošlom veku čovečanstvo je iznedrilo Hitlera i Staljina a u ovom konkurencija za negativca godine (decenije, stoleća) je žestoka. Prvi se kandidovao Vladimir Vladimirovič, nekrunisani car Rusije koji udarnički radi na proširenju teritorije svoje carevine kao i malignom uticaju na sve gde to može. U SAD su nedavno izabrali Donalda Trampa (opet!) za predsednika i neka je i Amerikancima i celom svetu Bog na pomoći da to preživi. Ratovi u Ukrajini, Bliskom istoku i kojekude su uredno u toku sa nepojmljivim žrtvama, svuda se nešto opasno kuva dok komunističko-kapitalistička Kina postaje Gospodar svemira na čelu sa neprikosnovenim Siđin Pingom kao komandantom parade.
I gde smo tu mi, „sirak tužni bez iđe ikoga“ ili mali ali hrabri narod na brdovitom Balkanu? E, pa, u ovoj najnovijoj podeli karata mi smo se lepo uklopili, ušuškali, zahvaljujući našem mudrom rukovodstvu tj. Jednom i Jedinom, Aci Srbinu, ničijim predsednikom, firerom bez straha i mane koji sedi na hoklicama na sve četiri strane sveta, balansira spretno i okretno dok mu se u državi ruše nadstrešnice rekonstruisane veštim rukama naprednih majstora na glave hipnotisanih podanika, neki dobri i normalni ljudi, tužni i besni istovremeno, protestuju, otvaraju se rudnici, zagađuju vazduh, zemlja i voda i gde je odgovor na sva nezgodna pitanja: Pa šta?
Od kada su se On i njegova ekipa lažova, lopova i prevaranata preobukli iz radikalskih u demokratska odela (koja im stoje kao piletu sise) i dočepali i uzurpirali svu vlast u državi pritom je okupirali gore nego Turci i Nemci onomad, svakom iole pametnom je bilo jasno da to neće izaći na dobro i Marfijev zakon se ponovo pokazao u praksi i na delu. Srbiju su pod njihovim vođstvom i ničim ograničenom vladavinom snašle sve moguće i nemoguće nesreće. Poplava, hiljadugodišnja ej, bre, koja je u Obenovcu odnela još uvek neutvrđeni broj žrtava jer „nadležni“ nisu radili svoj posao, pao je helikopter sa bolesnom bebom i vrhunskom posadom jer su gospoda ministri Lončar i Gašić, uprkos užasnim vremenskim uslovima, hteli da izigravaju heroje, srušena je Savamala i jedan čovek (čuvar) koga su maskirani razbojnici-rušitelji maltretirali preminuo je zbog toga, pa tako sada imamo čudovišni Beograd na vodi gde je oprano brdo para iz raznih naprednih mafijaških poslova, onda je stigla pandemija virusa kovid-19 i opet smo imali zastrašujući broj umrlih dok je Predsednik lično pilotirao avionima koji su dovozili hiljade nepotrebnih raspiratora, uvodio rigorozne zabrane kretanja a lekari stradavali po bolnicama jer sistem (ni)je zakazao, pa je u opštoj atmosferi u društvu nasilja i straha jedan dečak od 13 leta poubijao desetak svojih vršnjaka, školskih drugova i drugarica, neuračunljivi mladić naoružan do zuba (policija i Služba su morali da znaju da poseduje toliku količinu oružja) je usmrtio gotovo isti broj mladih i nevinih u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca, bili su neki protesti pa su propali pa su onda održani i iz sve naprednjačke snage pokradeni republički i lokalni izbori, institucije države su ćutale, pravile se mrtve, a onda pre desetak dana pala je nadstrešnica na železničkoj i autobuskoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 14-oro ljudi i troje teško povredila (bore se za život)…
Znači, zločin za zločinom u režiji nesposobnih ali bahatih i alavih idiota, Vučićevih „vukova“ i naravno da nikada niko nije nizašta odgovarao. A većina ovdašnjih primata ili obožava Acu ili ćuti i trpi (navikli valjda, šta li) dok se manjina hrabrih buni i bori za istinu, pravdu, poštovanje zakona, pravnu državu i traži da neko snosi odgovornost, da fasuje robiju jer nije učinio ono što je trebalo učiniti da se izbegne tragedija.
Ipak, izgeda da je sada kasno za sve. Bez pravih opozicionih, političkih, organizacija i jasnog plana i odlučnosti da se stvari u državi i društvu suštinski promene neće biti, kao što ih i nema, rezultata. Ovo što se godinama unazad naziva opozicijom to evidentno nije jer ili su dozlaboga nesposobni ili rade za režim, trećeg nema.
Dakle, da utvrdimo gradivo: sve što može da pođe naopako, poći će naopako. U tome sada svi živimo ili životarimo ili se bogatimo i bahatimo zavisno od toga ko je na dnu a ko na vrhu te crne rupe kojoj tepamo – Srbija.
Piše: Dragan Karalazić
