„Veštice iz Salema“ četvrta predstava na „Pozorišnom proleću“
Predstava „Veštice iz Salema“, rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture po tekstu Artura Milera, u režiji Nikite Milivojevića, izvedena je 11. aprila, četvrte večeri festivala „Pozorišno proleće“. Inspirisan istinitim događajima s kraja 17. veka u Salemu, mestu u Masačusetsu, koje je postalo poznato upravo po lovu na veštice i njihovom javnom suđenju, Miler je delo pisao početkom pedesetih godina 20. veka. Autor zapravo progovara o fenomenu masovne histerije koja je zahvatila američko društvo u doba „makartizma“, kada je u SAD pokrenuta tajna istraga velikog broja vladinih članova osumnjičenih da su špijunirali u korist komunista. Miler je zapazio sličnost između tog događaja i progona veštica u Salemu. Time ova priča dobija dublja značenja, izražavajući netrpeljivost, zaslepljenost i progon ljudi, ideja, u bilo kojem vremenu.
Direktor drame SNP-a: Kvalifikovati se na šabački festival postala najprestižnija kategorija
Zanimljivo je da su „Veštice iz Salema“ prva predstava koju reditelj Milivojević radi u Srpskom narodnom pozorištu, a direktor drame Milovan Filipović želeo je da se to dogodi za vreme njegovog mandata.
-Nikita nikada nije radio u Srpskom narodnom pozorištu i to je svojevrstan kuriozitet. Odrastao sam pozorišno na njegovim predstavama i imao sam ogromnu želju da u vreme mog mandata uradi prvu predstavu. Kada smo ušli u suštinu teksta, shvatili njegovu aktuelnost koja se tiče gotovo svakog vremena, obrazložili neke teme koje se tiču teksta, dileme nije bilo. Zbog izbegavanja raznih vrsta selektorskih koncepata festival „Pozorišno proleće“ izdvojio se suvim kvalitetom. Postala je najprestižnija kategorija kvalifikovati se na ovaj festival, što je za festival koji postoji četiri godine neverovatan uspeh. Posebno mi je zadovoljstvo što naše pozorište ove godine učestvuje sa dve predstave- istakao je Filipović.
Aktuelnost komada poražavajuća
Pozorišni kritičar Dragana Bošković ocenila je predstavu kao slojevitu i izvrsnu u svim segmentima, samim tim i najbolju, jer u njoj „pravi ljubitelj pozorišta uživa svim svojim čulima“. Reditelj priznaje da je komad dugo bio na njegovoj intimnoj listi želja i nametnuo se zbog aktuelnosti. U predstavi tri generacije njegovih studenata govore isti scenski jezik, a značajno je i prisustvo deset devojaka sa Akademije umetnosti.
-To je jedan od komada koji su čekali dugo. Uvek sam mislio da će ga neko pre ili kasnije uraditi, jer je njegova aktulenost gotovo poražavajuća. Dugi niz godina imam utisak da svi živimo u nekom Salemu, koji je u stvari metafora straha, nepravde, istine, neistine, jedna velika manipulacija ljudskim životima i strahom. Mogao bih naširoko govoriti šta sve vidim u ovom našem Salemu. U našem komadu gledate šta je rezultat straha, svih tih manipulacija. To je trenutak kada potpuno popuste kočnice zdravog razuma i kada ta mala, jaka verska zajednica, koja je bila čestita i časna, odjednom postane zla. Onda postavljate sebi pitanje koja je granica dostojanstva ispod koje ne smete ići- podvlači Milivojević.
U složenom mehanizmu sa mnogo likova na sceni svi funkcionišu tačno kao sat, uigrano, sa fanatastičnom likovnošću i ritualnošću koja iz nje izlazi, nema slabe karike. Vizuelni utisak upotpunjen je do najsitnijih detalja, svaki pokret i gest je determinisan i ukomponovan u zaokruženu celinu. Alisa Lacko (Tituba) kaže da predstava čisti i regeniriše ceo ansambl, te da je saradnja sa rediteljem bila naprirodniji upliv u prvu profesionalnu ulogu. Deset devojaka igraju kao jedna, sinhronizovano, zahvaljujući tome što se veoma dobro slušaju.
Branislav Jerković (Džon Proktor) je čovek sličan svima nama, oseća svoju krivicu, nosi svoje breme i mora da ga krije, jer se u to vreme smatra smrtnim grehom.
-Dokle ta hrabrost ide, to je ono što je meni bilo jako teško da razumem, kad na kraju dolazi do priznanja pred svima i kad je svestan da će da ga obese. To je ta borba za istinu, kroz koju nas je Nikita lepo vodio, kao niz neku finu reku, bez bilo kakvih talasa, tenzija- ističe Jerković.
Pokret kao suština pozorišta
Gospođa Elizabet Proktor (Marija Medenica) podvukla je izuzetnu saradnju sa partnerom na sceni, kao i da dugi niz godina unazad nije imala tako izazovan glumački zadatak, navodeći da je tražila obilaznice da pokuša da razume ženu koja joj jeste daleka.
-Radovala sam se ulozi, htela sam da krenem od sebe, ali na čudan način da istovremeno i pobegnem od svojih dosadašnjih zadataka. Pristustvo devojaka je mnogo važno, kao i saradnja sa partnerom. Čovek osvežen ulazi u ulogu, otkriva stvari o sebi i poništava svoje navike, traga za nekim novim jezikom i dobija ga- objasnila je Medenica.
Prečasni Paris (Jugoslav Krajnov) ne bira sredstva da ostane gde jeste, vrlo lako se prilagođava svim situacijama. U početku odbija da nema nikakvih veštica, ali vrlo brzo prihvati da su one među nama samo da bi ostao tu gde jeste. Njega vodi pre svega lični, pa tek onda interes zajednice, ocenio je Krajnov lik koji tumači.
Pravi odgovor na to kakve veštice danas lovimo daje u jednom trenutku na sceni Mirjana Gardinovački (Rebeka Nevs), smatra reditelj. Mračne sile jesu u Salemu, ali one su u nama.
-Jeste, strašne stvari se dešavaju ovde u Salemu, ali veštice su u nama, zli dusi su u nama. Potraži ih prvo u sebi. O tome se radi, veštice su zapravo u nama, mi ih haluciniramo, proizvodimo, mi ih se plašimo i one postoje. Misim da je to sam ideja ovog teksta- zaključio je Milivojević.
Veliku ulogu u predstavi ima scenski pokret, a zahvalnost za to reditelj upućuje Amaliji Benet, koja je i prema oceni Filipovića, unela potpuno novi pristup scenskom pokretu u srpsko pozorište- polazeći od naizgled benignih vežbi koje na kraju prerastaju u nešto čarobno, precizno, tako da ta njena rešenja deluju jedino moguće. To se uklapa u Milivojevićevu viziju da je pokret suština pozorišta. Muzika i kostimi za koje je bila zadužena Marina Sremac, takođe doprinose kompletnom utisku, dok je scenografiju postavio reditelj u saradnji sa Željkom Piškorićem. U glumačkoj podeli su i: Ivana Pančić (Ebigejl Vilijams), Teodora Marčeta (Beti Vilijams), Sonja Isailović (Meri Voren), Nina Rukavina, Mia Simonović (Sestre Mersi), Miroslav Fabri (Džajlz Kori), Dušan Jakišić (Frensis Ners), Lidija Stevanović (Ana Patnem), Aleksandar Gajin (Tomas Patnem), Jugoslav Krajnov (Prečasni Paris), Vukašin Ranđelović (Prečasni Hejl), Nenad Pećinar (Denfort- Sudija), Milan Kovačević (Čiver- Šerif) i Gordana Kamenarović (Marta Kori). Učestvuju u ulogama devojaka: Maja Čampar, Anica Petrović, Marija Feldeši, Nevena Nerandžić, Nikolina Vujević.
Dragana Dimitrijević