Majčino mleko je idealna hrana za novorođenče i kasnije odojče. Sadrži idealan odnos svih hranljivih materija, idealan kalorijski unos u odnosu na količinu posisanog mleka i telesne mase deteta. Bebe koje se doje su zdravije, otpornije na razne virusne i infektivne bolesti, zaštićene su između ostalog i od upale uha, u manjem su riziku za dijabet, gojaznost, a kasnije za kardiovaskularne bolesti, ističe pedijatar neonatolog dr Mirjana Lukić, šef Odseka neonatologije u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac.
Osim blagotvornog uticaja majčinog mleka na bebe, dojenje pomaže i majkama da se brže oporave od porođaja, kao i da vrate svoju idealnu kilažu koju su imale pre trudnoće. Dojenje podstiče da se materica žene brže vrati u normalu, a posebno je značajno da majke koje doje svoje bebe manje oboljevaju od karcinoma jajnika i dojke, rizik od osteoporoze i multiple skleroze se smanjuje, kao i postporođajna depresija.
– Dojenje možemo nazvati četvrtim tromesečjem trudnoće i priroda se postarala da je to jedan biološki proces, instinkt koji se dešava samim činom rođenja. Uspostavlja se i bliski kontakt između majke i deteta, a upravo je taj kontakt zaslužan da majka bude emocionalno zdrava osoba. Postoji izreka da dojenje dolazi iz glave, a mleko iz grudi. Sve majke znaju kakav je osećaj kada prvi put podoje svoje dete, kada bebu prvi put stave na svoje grudi. Taj osećaj je nezamenjiv – kaže dr Mirjana Lukić.
Na porođaju svaka beba kontaktom „koža na kožu“ sem što se kolonizuje bakterijskom florom majke, a ne bolničkom florom, prvim podojem unosi značajne zaštitne faktore koji štite bebu od infekcija. Ukoliko se žena porodila prirodnim putem, prvi podoj se omogućava već u porođajnoj sali, odnosno u prvih pola sata od dolaska bebe na svet. U slučaju carskog reza, majka može da podoji dete posle dva sata.
– Insistiramo na tome da podoj bude na zahtev bebe. Znači, kad god je beba gladna, treba da joj se ponudi dojka. Smatra se da je dojenje idealno u prvih 12 meseci, po mogućnosti da traje do dve godine. Svaka žena onog trenutka kada sazna da je trudna, mora da bude svesna koliko mleko znači za nju i njenu bebu, tako da priprema za dojenje počinje još tada. Svojim sastavom majčino mleko je prilagođeno bebi i počinje kolostrumom, prelaznim mlekom i zrelim mlekom. Naravno, postoje stanja kada ne treba dojiti bebu, ali su te situacije vrlo retke – kaže dr Lukić.
Ukoliko je, između ostalog, beba prevremeno rođena, na respiratoru je, ukoliko ima alergiju na mleko, ne savetuje se dojenje. U slučaju da majka ima neko maligno oboljenje i u terapiji se primenjuju citostatici i zračenje, ne treba da doji bebu. Dojenje se ne savetuje ni majkama obolelim od tuberkuloze i side. S druge strane, ukoliko je majka pozitivna na kovid, može slobodno da doji svoju bebu jer se ovaj virus ne prenosi preko majčinog mleka. Jedino što treba da učini pre uzimanja svoje bebe u naručje, to je da stavi zaštitnu masku i rukavice.
Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta. Pod sloganom „Istupi za dojenje – edukuj i podrži“, ovogodišnja kampanja koja traje od 1. do 7. avgusta, fokusira se na osnaživanje i povećanje kapaciteta svih aktera koji će zaštititi, podržati i promovisati dojenje u svim nivoima društva.
BLAGOTVORNI UTICAJ DOJENJA NA BEBU:
Lako se vari, sterilno, manji rizik od proliva, dijabet se manje javlja kod dece koja su dojena u prvih šest meseci, sindrom iznenadne smrti deteta (SIDS) ređe se javlja kod dojene dece, infekcije urinarnog trakta su češće kod dece na veštačkoj hrani, maligna oboljenja se češće javljaju kod dece na veštačkoj hrani, dojenjem se smanjuje gojaznost kod dece, nepravilan zagrižaj, upale uha, astma, karijes, bolji intelektualni razvoj i bolji uspeh u školi imaju deca koja su dojena, bebe koje su dojene manje plaču …
BLAGOTVORNI UTICAJ DOJENJA NA MAJKU:
Dojenjem se stimuliše stvaranje hormona oksitocinona koji utiče na zdravstveno stanje majke, majka se oslobađa zaliha masti koje su se nagomilale u trudnboći, manji je rizik od osteoporoze, štiti od karcinoma jajnika i dojke, manji je rizik za postporođajnu depresiju, manji je rizik za multiplu sklerozu …
STANJA GDE SE NE PREPORUČUJE DOJENJE:
Bolesti majke i deteta, alergije na proteine mleka, ekstremno nezrela deca, majka obolela od tuberkuloze i side, maligna oboljenja majke i primena citostatika i zračne terapije …
www.bolnica015.org.rs