RIJALITI SRBIJA
U gluvo doba noći Vrhovni Vampir AV, grickajući listove kupusa kao meze, petlja nešto po mobilnom telefonu. Ne nalazi broj koji mu treba ali dobija onog koga je tražio – direktora Telekoma, prepodobnog Lučića.
- Halo Lučiću lutko, jesam li te probudio ili i ti kao ja radiš i samo radiš? Zadužuješ li Telekom dodatno a sve sportski i kako smo se dogovorili?
- O, predsedniče otkud Vi u pola tri? (vreme poziva) A i ja pitam bez veze jer je poznato da Vi nikad ne spavate. Jeste, radim k’o mali mrav, kupujem, kupujem, kupujem, šta me briga kada pare nisu problem.
- Jesi li pazario i albansku Prvu ligu i Premijer ligu Moldavije kako sam ti rekao?
- Nego šta, gospodine predsedniče. I Super ligu Luksemburga i Prvu i Drugu ligu Islanda pride. Sve u paketu, dobio i popust.
- Bravo Lučiću, luče moje belo, bićeš ti meni selektor jednog dana u nekom sportu, možda baš u fudbalu, što da ne. A za onih 600 miliončića evara što smo spucali za prenos engleske Premijer lige kao da nismo normalni, ne brigaj, narod će već to pozlatiti.
- Ne brinem ja zbog toga gospodine predsedniče, nisu to ni moje ni Vaše pare, građani će to platiti kroz veće poreze, doprinose, akcize i takve sitne neprijatnosti a neće ni osetiti. Ali, ne smem ni da pomislim šta bi moglo biti ako nas uhvate u ovoj, baš velikoj, prevari jednog dana…
- Jezik pregrizao. Niko nikog neće hvatati nizašta. A ti samo pazi da ne promašuješ penale i sve će biti u redu. ‘Ajd zdravo.
Grickajući i dalje kupus iseckan na froncle Vrhovnik opet prebira po telefonu. Ovog puta nađe broj na brzom biranju – to je njegov pajtaš, niko drugi do ministar policije Vulin.
- Halo imenjače kućo stara, šta radiš u ove sitne sate? Vežbaš li za večerašnji nastup na Pinku i kako ti se čini tekst što sam ti ga napisao?
- Ej, Aco brate, vežbam nego šta radim, izbedačio sam se totalno, oznojili smo se svi koliko nas ima a znaš da nas ima iha-ha, mnogo bre teška tema, majku mu …
- Ne psuj i koncetriši se. Ponesi sve one fotke što su ti ovi tvoji dostavili potpuno nezakonito, nemoj da neka fali. Mora sve lepo da se vidi kod Žeksa na ružičastoj televiziji, sve one odsečene glave, ruke, noge, kao i oni koljači što se keze a i ti se izbeči onako kako samo ti umeš, da bude dramatično i odvratno jer publika to voli. Navukli se preko ovih rijalitija, izbezobrazili se, traže stalno sve više i sve gore.
- Nemaš brige šefe, navežbao sam sve po pravilu službe, k’o veliki. Sad se setih, a da se na početku emisije obratim roditeljima da ne sklanjaju decu jer se ovde u stvari radi o edukativnom programu, praktično za sve uzraste?
- Odlična ideja, vidi se da si moj, pametan k’o pčelica. I treba deca od malih nogu da nauče šta je težak posao i šta sve neke loše čike rade, sva ta čuda i pokore, a koje sam ja lično stvorio na svoju sliku i priliku. I šta se dešava kada prestanu da slušaju i počnu da muljaju na svoju ruku – eno ih u apartmanima dva sa dva i sa sve rešetkama na prozorima. Oni su mislili da su nazamenljivi na „južnoj tribini“, e pa nisu. Uvek ima kandidata da sprečavaju nezadovoljnike da mi viču „Vučiću pederu“, što meni da budem iskren prija ali ipak sam ja predsednik Republike, ne ide to. Dakle lepi moj, ti samo nagari sa tim jezivim fotkama, to će se fino nadovezati na moju priču o ćevapčićima od ljudskog mesa, što kažu u onoj pesmi: udri jače, manijače! Ostaj mi zdravo.
- Razumeo, ljubljeni moj šefe, zvezdo vodiljo „srpskog sveta“ a inspiracijo mog srca i moje duše. Do skorog viđenja…
Dok se glavica kupusa pred njim rapidno smanjivala VPeder AV istipka još jedan broj na mobilnom gledajući kako zora sviće nad Predsedništvom. Na vezi je još bunovan predsednikov omiljeni novinar Dragan J. Vučićević, glavom i bradom.
- Halo Vučićeviću lolo, jesam li te probudio? Pa zar se spava u cik zore lenjivče jedan tabloidni?
- O predsedniče, kakvo prijatno iznenađenje, vaš poziv me odmah razbudio kao da sam poliven hladnom vodom. Evo odmah skačem na noge lagane i pripremam naslovnu stranu Informera, biće k’o lutka. Povezaću direktno Đilasa sa bandom Belivuka, nema logike, niđe veze, bolesno je i glupo do bola baš onako kako naša publika voli i od nas naprednih idiota i očekuje.
- To mi kaži, gmazu jedan pokvareni, desna moja ruko sa topuzinom. Obavezno turi i kao neki transkript prisluškivanog razgovora onog mog sina razmetnoga Belivuka i njegovih (a sve naši nanu li im naninu) sa ovim opozicionim tajkunima, ako stigneš izmontiraj i neku fotku, od viška glava ne boli.
- Naravno šefe. Ima sve da bude k’o pravo. Narod od sad kad čuje Belivuk odmah ima da pomisli – Đilas. I obratno. Pa nismo mi (a i vrapci na grani znaju da jesmo) šurovali sa tim kriminalcima, mazili ih i pazili dok nije đavo zakucao na vrata. Eno ih u tužilaštvu drukaju o vezama sa najvišim državnim funkcionerima(Vulin je prvi na listi), sa policijom i naročito sa Vama prepoštenim i predobrim, o Fireru pa zar je to moguće, jel’ to pravda ili istina, šta li je? Pa svi znaju da Vi nikada niste petljali sa tom bagrom, ono jeste da ste ih Vi lično stvorili i odgajili ali ljudi moraju da shvate da je pravi vođa te ozloglašene grupe krimosa Đilas i da su oni sve radili po njegovim naređenjima a ne Vašim, ne daj Bože, pu, pu, pu…Sve ću ja to lepo spakovati u ko zna koliko narednih brojeva mojih, ovaj, ja se izvinjavam, Vaših novina (čuj, novina).
- Tako treba Vučko, talibanu moj, jebi im kevu tajkunsku i opozicionu. A posle ćemo da pređemo sa reči na dela. Ti znaš na šta mislim. O tom potom. ‘Ajd uzdravlje!
Sve gore navedeno su iz prikrajka slušali Duško Dugouško i Beli zec iz Alise u zemlji čuda. Auuu, opasan ovaj lik što se predstavlja kao predsednik Srbije, reče Duško. Ma pusti, na to će Beli zec – vidiš da je lud k’o kupus.
Dragan Karalazić