Razgovor s povodom: Milenko Jovanović, diplomirani meteorolog
Visoke koncentracije zagađujućih materija, tačnije suspendovanih čestica PM 10 i PM 2.5 u Srbiji u ovom periodu su posledica već poznatih uzroka – emisija iz lokalnih ložišta, termoenergetskog sektora i saobraćaja. S obzirom da se ovakvi periodi prekomernog aerozagađenja ponavljaju iz godine u godinu zaključak je da je osnovni razlog u nečinjenju institucija koje su zakonski za to nadležne, rekao je za „Podrinske“ Milenko Jovanović, diplomirani meteorolog.
- Povremeno se pojavljuju prekoračenja koncentracija azot dioksida, ali je to zanamarljiv procenat u odnosu na PM čestice. Meteo parametri posredno utiču na kvalitet vazduha, ali nisu uzrok zagađenja što se često koristi kao alibi za katastrofalno stanje u ovom segmentu višeg javnog interesa. Prisustvo vetra i padavina drastično smanjuje koncentracije polutanata koje su emitovane, ali u njihovom odsustvu i uz pojavu tzv. temperaturnih inverzija dovodi do višednevnog kumulativnog “nagomilavanja“ emitovanih zagađujućih materija. Jednostavno nema kretanja vazduha u vertikalnom i horizontalnom smeru i transporta PM čestica i drugih polutanata što bi dovelo do smanjenja koncentracija. U decembru i januaru i pored neuobičajeno visokih temperatura kada je bila manja potrošnja energenata za zagrevanje odsustvo vetra i padavina je preovlađujući negativan faktor za dodatno pogoršanje kvaliteta vazduha. U Novom Pazaru su bile dostignute rekordne kocentracije PM 2.5 od 420 mikrograma po m3, a srednja dnevna je dostigla 250 mikrograma(SZO preporučuje 15 za 24 časa). Logično je da smanjenjem emisija za 50 odsto će i tokom više dana nagomilane koncentracije pri nepovoljnim meteo uslovima biti 50 odsto niže – kazao je je Jovanović.
U zimskom periodu je kvalitet vazduha uobičajeno najlošiji upravo zbog grejne sezone, odnosno lokalnih ložišta koji su najveći izor emisija poluatnata, a pre svega PM čestica.
Jovanović ističe da u zimskoj polovini godine osim produkcije sagorevanja neadekvatnih energenata dodatni negativni efekat daju za zimu uobičajeni meteo uslovi i geografski položaj grada – kotlina i da to sve daje nesporan zaključak da je jedino realano i neophodno rešenje smanjiti emisije na njihovom izvoru za par godina u velikom procentu, što se do sada ne dešava. Na pitanje kako termoelektrane utiču na zagađenje vazduha u zimskom periodu kaže da recimo TENT emituje više PM 10 čestica od očekivanog.
- Termoelektrane u Srbiji koriste kao energent lignit i to najgoreg kvaleteta. Međutim, u praksi se kao energent pojavljuje smeša vlažnog lignita sa zemljom i uz dodatak mazuta nastaje produkcija zagađujućih materija u količini koja nije predviđena kao moguća. Dokaz za to je što TENT emituje i do pet puta više PM10 čestica od očekivanog za taj energent. To je dokazano zvaničnim podacima koje Srbija dostavlja međunarodnim institucijama na osnovu merenja emisija i preko zvanične metodologije očekivanih emisija zavisno od konkretnog energenta – ističe Jovanović.
Automatski monitoring vazduha obezbeđuje potpuno pouzdane podatke u realnom vremenu koji su potrebni pre svega građanima da bi uskladili svoje aktivnosti napolju. Institucije koje sprovode monitoring, kaže Jovanović, imaju te podatke o koncentacijama i sugurno ih neće saznavati iz aplikacija.
- Takođe treba znati da sve stanice u Srbiji ne moraju da mere koncentracije svih poltanata. Ali ne sme se ocenjivati kvalitet vazduha ukoliko nema merenja PM čestica i proglasiti da je vazduh u tom gradu prve kategorije, slučaj Vranja, Kruševca. Sremske Mitrovice, do skoro i Šapca. To je svesna obmana javnosti neadekvatnim podacima. Preduslov da podaci iz monitoring budu reprezentativni za analize i zainteresovanu javnost je da merno mesto bude adekvatno izabrano, kao i da se vrši redovan servis analizatora, kalibracija tih uređaja dva puta godišnje i da su snabdeveni gasnim smešama potrebnim za autokalibraciju. Izostavljanje nekog od ovih segmenata operativnog rada uređaja uzrokuje njihovu nepouzdanost – naglašava Jovanović.
Za precizniju detekciju izvora zagađujućih materija potrebno je imati informacije o svim subjektima koje emituju zagađujuće materije u vazduh. Osim industrije koja se nalazi u preblizu formiranoj Industrijskoj zoni, u Šapcu su, kao i u drugim delovima Srbije, lokalna ložišta i termoenergetski sektor najveći zagađivači standardnog seta polutanata PM čestice, azotni oksidi, sumpor-dioskid, ugljen-monoksid, prizemni ozon (samo leti), a, navodi Jovanović, i saobraćaj daje značajan doprinos povećanju koncentracija zagađujućih materija.
- Ukoliko na emiterima, odnosno dimnjacima u industrijskoj zoni nema registrovanih prekoračenja dozvoljnih graničnih vrednosti pojedinih zagađujućih materija koje su produkt tehnološkog procesa onda se ne mogu okriviti za nljihovo prisustvo u ambijentalnom vazduhu. U pomenutoj zoni ima više pravnih subjekata koji su nekako ispod radara javnosti kad je u pitanju kvalitet vazduha. O registrovanim emisijama u delovima nekadašnje Zorke kao i Aksintu treba dobiti informaciju od državnih institucijia kojima je to posao kako bi mogli da procenimo doprinos pojedinih emitera ukupnom stanju kvaliteta vazduha. Jasno je da zagađivač koji ne radi ima nultu emisiju poluatanata, što se ponekad ne uklapa u uobičajenu apriori osudu dežurnih krivaca širom Srbije – zaključio je Jovanović.
Isidora Kovačević