Učenici na razmeni – Lorenzo Donatone i Tongta Supasinee
Pre nepunih mesec dana, putem projekta razmene srednjoškolaca „Interkultura“, u Šabac su doputovali Italijan Lorenzo Donatone i Tajlanđanka Tongta Supasinee. Ovo je njihov prvi susret sa Srbijom, a sve što su znali o našoj zemlji i ljudima videli su na internetu i fotografijama.
Tongta Supasinee sa Tajlanda živi u Bangkoku, koji je spram Šapca veliki grad. Do jula će pohađati časove u Školi primenjenih umetnosti, za koju kaže da je bolje organizovanija od one koju pohađa u svojoj zemlji. Budući da je ljubitelj fotografije, jedan pogled na Srbiju zabeležen fotoaparatom prethodnog učesnika razmene bio je dovoljan da se opredeli da baš naša zemlja bude prva željena destinacija prilikom apliciranja za program.
-Volim fotografiju i u slobodno vreme i sama često pravim fotografije prirode i okruženja u kojem boravim. Želja mi je da tako zabeležim i sačuvam od zaborava lepe trenutke. Upravo sam na taj način, putem fotografije prošlogodišnjeg učenika na razmeni, odlučila da dođem u Srbiju. Privukla me fotografija vaše zemlje koju je napravio- priča ona i prizanje da je i sama već dosta fotografisala Šabac, te da joj se posebno dopao Stari grad.
Kao ljubitelj umetnosti, zadovoljna je uslovima u novoj školi, budući da imaju mnogo časova praktične nastave i da su učenički kabineti savremenije opremljeni, što nije slučaj u Bangkoku. Takođe, školski sistem se razlikuje i po kodeksu ponašanja i oblačenja.
-Učenici u mojoj školi nose uniformu. Nije nam dozvoljeno da pušimo cigarete, da se šminkamo, niti da lakiramo nokte. U tom pogledu, lakše mi je da nosim školsku uniformu, jer ne moram da razmišljam svakog dana šta da obučem- priznaje uz osmeh.
Nastavnici nisu strogi i zahvaljujući tome, lakše joj je da savlada gradivo. Izuzetak je istorija, a u srpskom jeziku, teško joj je da savlada akcenat, a od reči je naučila: Dobar dan, kako si… Neobično joj je, kaže, što se u našem gradu svuda može stići peške dok je u Bangkoku za to neophodno ići motorom ili nekom drugom vrstom prevoza.
-Živim na oko pola sata od centra, ali nije mi problem da svuda idem peške. Štaviše, uživam u tome. Nedostaje mi porodica, ali ne previše, pošto imam mnogo prijatelja ovde. Ljudi su ovde izuzetno prijateljski nastrojeni – kaže Tongta, koja ostaje do jula u Šapcu.
Italijan Lorenzo Donatone u Srbiji će ostati tri meseca. On je iz Imole, gradića u okrugu Bolonja, koji je, kako objašnjava, po broju stanovnika i izgledu sličan Šapcu, s tim što su, saglasan je sa drugaricom, naši ljudi više prijateljski nastrojeni. Pohađa Šabačku gimnaziju. Priznaje da ima predmeta koji mu zadaju glavobolje, budući da je više zainteresovan za prirodu, biologiju i praktičnu nastavu.
-Školski sistem je sličan, jedina razlika je što ovde za vreme pauze možemo da izlazimo van školskog dvorišta da kupimo užinu, a u Italiji ne smemo, samo kad se završe svi časovi. U matičnoj školi učim biologiju, o životinjama, a ovde imam mnoge predmete koje ne volim, poput istorije, srpskog, filozofije, logike… Više volim praktične predmete. Srpski je težak, neka pravila u promeni reči kod nas nemaju kao što je: Šabac, Šapcu… Naučio sam da kažem: Dobar dan, dobro jutro, prijatno, doviđenja, vidimo se, kako ste, koliko godina imaš…- pohvalio se Lorenzo, koji je prezentovao svoju zemlju vršnjacima u šabačkom Kulturnom centru i tom prilikom govorio o regijama u Italiji.
Po završetku srednje škole, planira da upiše biologiju ili veterinu, budući da mnogo voli životinje. Primetio je da se na ulicama našeg grada mogu naći psi bez vlasnika, što je kod njih nezamislivo. Kao ljubitelj životinja zaključio je da su bezopasni, te nalazi da su i simpatični.
-Živim pet minuta od centra i sve i je relativno blizu. Za mene je Šabac idealan grad za život, ne volim velike gradove i gužvu. Jedino mi nedostaje brat, koji ima samo tri godine. Zbog njega sa nestrpljenjem očekujem povratak kući. Inače, ovde sam stekao mnogo prijatelja sa kojima planiram da nastavim da se družim i ubuduće- rekao je on.
Iako su Srbi ješni, oba gosta su nam odala tajnu- da im nedostaje tradicionalna hrana njihovog podneblja. Ono što će im sigurno nedostajati kada iz Srbije odu, biće gostoprimstvo po kome je naš narod prepoznatljiv.
D.Dimitrijević
