Vera Marđokić Simić, potpredsednica Zajedno za Srbiju
Potpredsednica i zamenica predsednika Gradskog odbora Zajedno za Srbiju, profesorka srpskog jezika Vera Marđokić Simić, u politiku je prvi put ušla kada se na odborničkoj listi „Nebojša Zelenović- Šabac je naš“ našla na prethodnim lokalnim izborima. Za „Podrinske“ govori o trenutnoj političkoj situaciji u Šapcu, kao i planovima te stranke u narednom periodu.
-Moji razlozi za ulazak u politiku su lične prirode. Čovek dođe u određene godine kada iza sebe ima životno i radno iskustvo i shvati da je došao trenutak da se čuje njegov glas. Ako je taj glas protiv ovakve vlasti kakva jeste, ako se čoveku pruži korektna šansa za tako nešto, on je iskoristi kao što sam i ja to učinila. Smatram da imam dovoljno godina, iskustva i jednu fer šansu da pokažem šta mislim i ništa više od toga- ističe Vera Marđokić Simić.
Da li je bilo negativnih reagovanja okruženja na vašu odluku da se politički angažujete?
Većina bliskih kolega smatra da sam na pravom mestu, oni koji me poznaju su to takođe veoma podržali. Uvek ima ljudi koji politiku doživljavaju kao nešto loše, pa iz neke najbolje namere kažu: „Šta će to tebi? To nije za tebe, to je mulj, blato“. Mislim da su i takvi komentari najpre dobronamerni. Nisu me uvredili, vrlo sam ih dobro razumela i verujem da su posledica neznanja. Ljudi su počeli ovaj kriminal koji se dešava oko nas da doživljavaju kao politiku. Ne razlikuju neku političku ideju, misao, želju i volju za promenom od kriminala, a to nije ni slučajno. Decenijama unazad smo „kuvani u toj čorbi“, tako smo naučeni i navikli. Nekako je sve ušlo u tu liniju da je sve isto, a nije. To je nebo i zemlja, pa i te komentare koje sam dobijala nisam shvatala negativno, a nisu me ni kolebali. Moj politički stav je potpuno jasan, a sve negativne komentare shvatam kao posledicu neznanja i neukosti.
Da li ste dobili neke nove odgovore institucija na vaše žalbe na izborni proces?
Sve je to upitno i ništa nije po zakonu. Mi smo tu u velikom problemu, i mi lično i po tome kako ko od nas to doživljava i tumači, jer je prirodno da ne mislimo u određenom trenutku isto. Većina odbornika smatra da ne postoji razlog da uđemo u odborničke klupe. Još uvek nije odgovoreno po svim prijavama, a da ne govorimo o tome da se Ustavni sud nije oglasio ni po jednoj tački, a mislim da ih ima više od 10. U situaciji smo da nas država potuno ignoriše, da su nas doveli do toga da moramo da pristanemo na ovakvu vlast kakva je, kao građani, da ne bi došlo do većih problema. Mislim da je previše od nas očekivati da politički „pristanemo“ da učestvujemo u njihovim nezakonitim radnjama.
Na prošloj konferenciji za novinare na otvorenom poručili ste da borbu nastavljate na ulici. Da li će i ubuduće građani moći da vas čuju samo na taj način? Planirate li u budućnosti da sednete u odborničke klupe?
Imamo različite ideje kako da komuniciramo sa građanima, ali za sada Skupština nije opcija. Epidemiološka i sada i uvedena vanredna stuacija sve bitno otežavaju i komplikuju, ali građani neće biti uskraćeni da čuju ljude za koje su glasali. Više od 22 hiljade glasača koji su podržali našu politiku nije malo. Borbu ne napuštamo, ali je prilagođavamo situaciji i malo ćemo je menjati. Kako nam se koja opcija otvori, mi ćemo je rado koristiti. Neće građani ostati ni neinformisani, ni uskraćeni za bilo šta što se dešava u gradu, a mi primetimo da nije dobro. Ne predajemo se nikako, ali moramo iznalaziti druge načine za borbu.
Koje naredne korake planirate unutar vaše političke organizacije?
Bavimo se gradom i našom organizacijom. Pokušavamo da ojačamo mesne odbore, da bolje povežemo ljude, da vidimo šta se dešava, kako se ljudi osećaju posle svega i to je naš zadatak trenutno- intenzivna komunikacija sa biračima. Važno je i da se povežemo sa članovima gradskih, mesnih odbora. Nije zgodna situacija u kojoj ste 20 godina pozicija, a onda postanete opozicija. Ljudi se osećaju čudno, neko je ostao bez posla, pod pritiskom. Potrebno je vreme da se sve „ispegla“ i dovede u neki red i pristojno stanje. Tome mi sada stremimo, da prvo sebe kao organizaciju postavimo na zavidan nivo, a onda da nastavimo dalje.
Kako gledate na odluke usvojene na prethodnom skupštinskom zasedanju?
Smene direktora javnih preduzeća nisu neočekivane, neki od njih su i sami dali ostavke. Najinteresantnije je što u skupštinskom materijalu nismo imali priliku da se upoznamo ni sa jednim kandidatom koji je pretendent na određeno mesto direktora. Za mene je to kulturološki i civilizacijski nedopustivo. Očekuju da mi dođemo na sednicu i podržimo svojim prisustvom nekog za koga ne znamo ni ko je, ni šta je. Po meni to je vrlo neozbiljno i govori o tome kako Srpska napredna stranka funkcioniše. Kod njih nema razgovora, pregovora, samo neka nametnuta rešenja koja nikome ne moraju da se svide, a vreme će pokazati da se najverovatnije neće svideti ni građanima Šapca. To sam doživela kao da nam poručuju da ne treba ni da nas bude briga ko su kandidati. Ne radi se tu o meni lično, već o meni kao predstavniku građana. Da li je moguće da SNS nas do te mere ponižava da ne može da nam da ime i prezime svojih kandidata, ljudi koji će voditi ovaj grad? Jasno je da samim tim ni njihov poziv da prisustvujemo zasedanju ne doživljavam kao iskren. Nedavno smo na republičkoj skupštini videli da oni ne znaju ni da upotrebe sistem za glasanje. Ne verujem da mi njima trebamo u gradu da ih podsećamo na to šta ne znaju. Mi smo tu potpuno nepoželjni, ali nas to i ne zanima. Istovremeno, očekivano je da će nas oni i dalje pozivati, a mi ćemo odlučiti šta ćemo i kako dalje.
Da li ste sebi postavili neke rokove u pogledu donošenja te odluke?
Nemamo mi rokove, jer ti rokovi ne zavise od nas. Da li Ustavni sud ima rok po kojem može da odluči o našim žalbama? Očigledno nema. To može da se nikad ne desi. Kako onda mi možemo da se oročavamo, spram čega da se mi onda orijentišemo? Vrlo je nezgodna situacija, jer ispada da mi nešto u potpunosti ignorišemo, a, s druge strane, znamo kako su oni došli do te vlasti. To je bio kriminal i sad treba da uđemo u Skupštinu to da podržimo. Da je nama Ustavni sud kao institucija rekao da je to sve u redu, pa da se mi drugačije ponašamo, ipak poštujemo institucije ove zemlje. Ako Ustavni sud nema rok i obavezu, kako ja kao običan građanin ove zemlje mogu da ga odredim? Nema ovde ni roka, ni pravde.
D.Dimitrijević