„…mislite da je Srbija samo vaša. Zajebali ste se, malo je i moja.“ (Dragan Bjelogrlić)
„Šta je veće od života? A šta je veće od smrti? Iluzija… Možemo da lažemo sebe da živimo, a da li zaista umiremo? Jer i život i smrt su samo prikaze. Ali – ko je s one strane i šta On tamo čeka?“ (Senke nad Balkanom, Dejan Stojiljković i Dragan Bjelogrlić)
Spomenu gospodin Ivan Kovaćević Katona Starijeg… Gde ga nađe… Taj Katon je bio jedan matori šićardžija, džimrija koji je mlatio ženu, decu davao na usvajanje da ne bi morao da ih izdržava i da deli imovinu, jedinog sina kog je priznao do smrti je mentalno zlostavljao svojom „vrlinom i krepošću“. Kupovao je najjeftinije robove: sakate, decu… Hranio ih je buđavim hlebom i prokislim vinom, jer je i voda bila skupa za njih, a kad bi ostarili ili se razboleli, slao ih je na Ostrvo smrti da tamo umru, samo da ne bude o njegovom trošku… A, eto, istorija ga je zapamtila kao velikog… jer je napujdao Rimljane na Kartaginu. Da je satru iako je već bila poražena, opustošena i na kolenima. I satrše je Rimljani, spališe je do temelja, a zemlju preoraše i posuše solju, da godinama ni travka ne nikne… Tako se nesoj Katon obračunao sa umirućim neprijateljem.
Dakle, istorija je zaista učiteljica života.
Ivane, sjajna komparacija!
I mi, Jatagan-malci se suočavamo sa Katonom starijim koji bi da preore našu Jatagan-malu. Alimpije Mirić i Obrad Savković su pokazali svoju viziju novog doba. Jasno nam je da u tom njihovom novom dobu neće biti mesta za nas. Neka… „Njihovo je da nas ne predvide, a naše da ih ne je… 2%“ (Senke nad Balkanom)
Nesoje, tragovi vam smrde „nečovještvom“. Ako je ovo najbolje što znate, drago mi je. Jatagan-malcima je sve jasnije ko ste, šta ste i kave su vam namere… „Čonjagiću ustašo, Pajiću ustašo“… da nije tužno, bilo bi smešno. Odakle ste vi, gde ste se vi „naobrazovali“, sa kog ste drveta sišli? Ko vas, bre, nauči ovom rečniku mržnje? Jesu vam ti što uništavaju NAŠU imovinu i ti što uzurpiraju NAŠU školu najbolji kadar? Ako su v.d. koja preti deci policijom, huligani što preko noći švrljaju fasade, sitne i krupne secikese, falsifikatori i lažovi, vaši štihovi – svaka čast! Pokupili ste sav talog koji se gomilao po slivnicima.
Malo ste se zaigrali:
- Jedan „štih“ ste namestili za v.d. vodeće škole u Jatagan-mali.
- Porukama mržnje ste ispisali fasade i naružili naš grad
Predlažem sledeću akciju: posecite novoposađeno drveće na Starom gradu. Ako nekome nije bilo jasno kog ste soja… da vas bolje razume, da se predstavite do kraja.
Stanko: „Izvini što ti nisam verovao, i što sam te uvukao u sve, naročito što sam ispao budala.“
Tane: „Za ovo poslednje ne moraš da mi se izvinjavaš, ti i ja smo rođeni kao budale.“
Stanko: „U pravu si bio, iza ovoga stoji neko mnogo veći i moćniji.“
Tane: „Iza ovoga stoje ljudi koji hoće da izbrišu ovu zemlju, promene njenu istoriju i da sve razjebu.“
Stanko: „Ko su ti ljudi?“
Tane: „…ljudi koji hoće da naprave novo doba…“
Stanko: „Jel’ imaš dokaze?“
Tane: „A i da imam, šta bih sa njima? Šta jedan bivši i jedan sadašnji policajac mogu da urade? Kad oni sve drže, kad su oni sve… šta mi tu možemo?“
Stanko: „Možemo da gledamo i da se koprcamo…“
Tane: „Tako je…ili… možemo da se udružimo i razjebemo bandu. Ti i ja… da udarimo po ološu isto onako kako on udara, bez pravila, bez milosti, svim sredstvima, do kraja…
Ti i ja, a biće nas još.“
Stanko: „E, pa onda, rat…“
(Senke nad Balkanom)
Dragi moji, nas je malo više, oko 80.000, Jatagan-malaca. Ne damo našu Jatagan-malu. Samo pišite, krečićemo!
Znam i ja latinski… Omnia possideat , sed non possidet aera Minos. – Možda Minos poseduje sve, ali ne poseduje vazduh. Rekao je Dedal razmišljajući kako da sa sinom, Ikarom, pobegne sa Krita, gde su bili zatočenici kralja Minosa. Verujem da ostatak mita znate…
Možda posedujete sve, ali ne posedujete Jatagan-malu.
Džeraldina Bruks