Dragi moji,
ovih dana smo svedoci dešavanja u nekada najjačoj partiji u Srbiji, Demokratskoj stranci. Dele se međusobno, optužuju, svađaju i praktično vređaju jedni druge, a nesvesni da im je silazak sa vlasti odredio jasnu sudbinu, i jednima i drugima. Jer nisu samo oni nestali, kao politička organizacija, koja je jedno vreme držala poluge vlasti i nazivala sebe državom… To je u Srbiji postao fenomen, koji možemo nazvati gorka sudbina nakon pada sa vlasti… Onog časa kada se siđe sa komandnih mesta, tog časa se brod zaljulja i počinje da tone… To nije samo sudbina Demokrata… Ne, slično je i sa drugim, nekada najvećim i najznačajnijim partijama u Srbiji, sa Srpskim pokretom obnove, sa Demokratskom strankom Srbije, sa Srpskom radikalnom strankom… Ista je stvar, a možda i gora sa stranakama, tzv. protočnim bojlerima, kojima se retko ko seća i imena… “Uz Vas sam, Vaš sam, dok ste mi potrebni, dok ste na vlasti i dok imam lične koristi… Kad kljoknete, odoh dalje“… je li to logika prosečnog člana neke srpske stranke? Izgleda da jeste i to po pravilu… Zato se javljaju prebezi, preletači, oni koji bi da stalno budu vlast, i uz vlast… Kakva međutim sudbina čeka one koji su danas na vlasti i koji olako i bez ikakvih provera primaju takve? Nemam dileme, da u Srbiji svi mogu, i siguran sam da će svi nestati, u stranačkom smislu, onog časa kada padnu sa vlasti, svi, osim Komunističke partije, onog Saveza komunista… koji se onomad, samo preimenovao u Socijalističku… a zadržao sve ono što je tekovina ideoloških drugova… Hoće li to zadesiti i Naprednjake? Moguće je čak, da će njih to udariti najžešće, jer mi se čini da su postali deponija otpadnika, loših kadrova i partijaša kojima je svejedno čiji dres navlače na sebe… Živi bili pa videli…
U prošli ponedeljak bilo je tačno 20 godina, kako je pao Slobodan Milošević, ali, očito, ne i sistem vrednosti i vladavine koji je njega činio autentičnim komunističkim „nacionalistom“ u zadnjim godinama dvadesetog veka. Ostavio nam je uništenu zemlju u svakom pogledu… pod sankcijama, nepriznatu od UN, od Evropske unije, zemlju uništenu bombardovanjem najveće svetske vojne sile, zemlju u kojoj je štednja građana bila pokradena, putevi u rupama, inflacija neverovatna, gorivo iz flaša, plata i penzija prava mizerija, u kojoj je vladala mafija, a demokratske institucije se izgubile i postale nepostojeće… Oni koji su došli, našli su se u situaciji da prvo urade ono što je bilo najneophodnije, urgentno, da nas vrate u svet i omoguće nam, kakav takav normalan život, da urade tzv. zemljane radove… Pri tome, razjedinjeni i ideološki podeljeni, a „gladni, goli i bosi“, bili su lak plen onih koji uvek vladaju iz senke, ali stvarno… I rezultat je jasan… Krug je zatvoren. „Ko bi gori, sad je doli, a ko doli, gori ostaje“… I eto, tu smo, gde smo… Danas, 2020. godine… Ko je kriv…? Izgleda „da gleda majmun sebe u zrcalo“… A ko je majmun? Ko su majmuni, zapravo…? Pa valjda je svima jasno… “Skakavac je zašao u rukavac“… i neće da izađe…
Sve Vas volim i pozdravljam.