Zbog kritičkih tekstova koje objavljuje na fejsbuku pokrenuta peticija protiv Ljiljane Smiljanić u Malom Zvorniku:
Ljiljana Smiljanić iz Malog Zvornika oštra je kritičarka lokalne vlasti u toj Opštini već godinama. Ona na svom ličnom fejsbuk profilu skreće pažnju na probleme u tom mestu, i kako kaže, bori se za prava običnog čoveka. Nedavno, u Apotekarsku ustanovu u kojoj je zaposlena, stigla je peticija protiv Ljiljane, u kojoj se navodno navodi da njeno pisanje na društvenim mrežama šteti ugledu Apotekarske ustanove. Meštani Zvornika, odgovorili su kontra peticijom, u kojoj se traži Ljiljanina zaštita.
Ljiljana ne želi da ćuti, godinama je u Malom Zvorniku poznata kao osoba koja ima oštre stavove i koja skreće pažnju na probleme u toj Opštini.
„Meni ništa nije bitno, ja nikada nisam bila politički aktivna niti sam bila član neke stranke. Ja nemam nikakve lične ambicije, pišem zbog omladine za koju mislim da treba i da može da živi u nekoj boljoj državi“, kaže Ljiljana Smiljanić za „Podrinske novine“.
Međutim, njeno pisanje, nekome je zasmetalo. Ljiljanu su obavestili da je u Apotekarsku ustanovu u kojoj radi skoro tri decenije, stigla peticija protiv nje.
„Peticija glasi da ja svojim pisanjem na svom ličnom fejsbuk profilu, degradiram ugled moje ustanove i koliko su meni preneli neki prijatelji, oni u toj peticiji traže moj otkaz. Oni su do sada pokušavali sa dve peticije i ovo je valjda treća koliko ja znam. Ja sam zamolila direktoricu Apotekarske ustanove u kojoj radim, da ako stigne peticija da mi je prosledi. Ona nije želela da mi je prosledi, ali mi je javila da je peticiju dobila. Zamolila sam je zatim da mi kaže šta se u peticiji traži, a ona mi je objasnila da to ne može da mi kaže, da neće time da se bavi i da je peticiju prosledila pravnoj službi“, kaže Ljiljana Smiljanić iz Malog Zvornika.
Saopštenje za javnost predsednika Opštine Mali Zvornik
Pre izvesnog vremena upućen mi je dopis grupe građana, sa sumnjom na govor mržnje i diskriminaciju upućenu prema ljudima koji su suprotne političke opcije od tih ljudi, koji su se oglašavali po društvenim mrežama.
Sve to prosleđeno je povereniku za zaštitu ravnopravnosti i tužilaštvu, pa neka oni odluče da li ima prekršajne ili krivične odgovornosti. Takođe razne neistine i laži su pojedini iznosili na društvenim mrežama, a sve sa ciljem dobijanja političkih poena i to je takođe prosleđeno povereniku za zaštitu ravnopravnosti i tužilaštvu.
Molim pojedine građane koji su zavedeni da vrlo dobro razmisle i da razlikuju slobodu govora od govora mržnje. Kako bi bilo da sutra neka osoba koja pripada političkoj opciji kojoj ja pripadam, a koja radi u javnoj ustanovi, na društvenim mrežama naziva suprotnu političku opciju nojevima iz kontejnera, ovcama, bolidima, bolesnicima, sektašima, smradovima, mučenicima, poredi ih sa Gestapom, dakle fašistima, navodi da ih sve treba staviti u gasnu komoru i td., kako bi se oni osećali prilikom kontakta sa tom osobom u toj javnoj ustanovi? Znači, sloboda mišljenja „da“, ali govor mržnje „ne.“
Svedoci smo prvostepene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je urednik “Informera“ Dragan J. Vučićević, osuđen za krivično delo uvrede u produženom trajanju, izvršeno na štetu novinarke N1 televizije, Žakline Tatalović. Sud je ocenio da je Vučićević novinarku vređao putem svog ličnog naloga na društvenoj mreži Tviter.
Znači, ako opozicija prijavljuje ljude bliske vladajućoj većini i to je dozvoljeno, valjda je u ovoj državi dozvoljeno i da se ljudi koji podržavaju vladajuću većinu obrate državnim institicijama za zaštitu svojih prava.
Opštinsko rukovodstvo će još više nastaviti da radi za dobrobit građana Malog Zvornika, za razliku od onih koji su bili na vlasti, a nisu ništa uradili, osim za svoj lični interes.
Predsednik opštine Mali Zvornik
Zoran Jevtić, s.r.
Odgovor na peticiju koju su pokrenuli lokalni aktivisti vladajuće partije, je peticija podrške Ljiljani koju je potpisalo više od 600 ljudi.
Bila sam iznenađena, i mislila sam da je to šala, šega, komika. Međutim, to ni malo nije bilo šaljivo, već je sutradan dobilo određene razmere. Prvo su peticiju potpisali moji prijatelji, počeli su da je dele na društvenim mrežama, a zatim je ta peticija počela masovno da se šeruje na tviteru i ljudi su se potpisivali, tražeći moju zaštitu“, objašnjava Ljiljana.
Iz Apotekarske ustanove na naša pitanja o navodnoj peticiji nisu odgovorili, a Ljiljana ističe da direktorki Apoteke veruje i da se za svoj posao, uprkos pritiscima, ne plaši.
„Neću prestati da pišem istinu ni po cenu života, a kamo li posla. Ja verujem da moja direktorica zna da sam ja odgovoran radnik, i da to pisanje na fejsbuku nema nikakve veze sa mojim poslom. Ja u Apotekarskoj ustanovi radim tri decenije, ako taj pritisak bude uspeo, i ostanom bez posla naći ću nešto drugo šta ću raditi, ali prestati da pišem neću nikada jer ja verujem da radim ispravnu stvar“, poručuje Ljiljana za „Podrinske novine“.
Đ. Mijailović