Rijaliti Srbija
„Projekat Jadar se tako zove zbog planine Jadar i tamo ima litijuma najviše na celom svetu i tu će biti rudnik po najvišim evropskim standardima i ekološkim pride i sve će biti sjajno i bajno jer to je naša nafta i Srbija će biti bogata koliko sutra kao Norveška ili Emirati i eto to je projekat Jadar na planini Jadar“, rekla je otprilike ovako predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, najgluplje stvorenje na planeti Zemlji, nesretnica koja misli da postoji planina Jadar i da se litijum bere kao cveće u proleće i da je moguće imati rudnik sa bezbroj po život opasnih materija u njemu i oko njega i sačuvati prirodu i ljude koji tu ili u blizini žive.
Građani i građanke Republike Srbije treba da se kolektivno ako ne samoubiju onda bar samobičuju i kažnjavaju sami sebe na mnogo načina što su dozvolili da neopevana glupača Ana Baraba bude prvo predsednica Vlade godinama a sada na čelu Skupštine.
Kao da ste glasali nogama i guzicama dame i gospodo, drugarice i drugovi, radnici, seljaci i poštena inteligencijo kada ste „ovo čudo“, ovu grešku prirode doveli u situaciju da predstavlja bilo šta u državi i društvu. I zaslužili ste (čast manjini koja se tu i tamo bunila) i rudnike litijuma i sve posledice koje će neminovno uslediti.
Najnoviji protest, tzv. Svelitijumski sabor protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja litijuma, tog našeg neprocenjivog blaga, održan u Loznici na Vidovdan pokazao je da je populizam zarazna bolest kao i nacionalizam (koji je, nemojmo to nikad zaboraviti, predvorje fašizma) i da često i oni koji imaju dobre namere mogu da ugaze u to govno i da jednu dobru ideju upropaste.
Govornici na pomenutom skupu (koji nije bio naročito posećen: oko 2-3 hiljade ljudi) su pljuvali po Evropi, sa naglaskom na Nemačku kao da je ona nacistička, Hitlerova a ne naš najveći privredni partner, kao da je ceo Zapadni svet okupator koji nam želi samo zlo, kako otimaju našu svetu zemlju (Kosovo) i našu dedovinu, pozivali su se na slavne bitke i kosti predaka, zaklinjali se kao onomad Milica Zavetnica (a znamo kako je to ispalo), praštao je sa zvučnika patriotizam kroz nezvaničnu ali prigodnu himnu „Vidovdan“ od Gornjih Nedeljica sve do Kosova ravna koje by the way više ni formalno nije u Srbiji a glavni krivac za takav rezultat na semaforu je tek ovlaš pomenut, prislonjen uz Rio Tinto i belosvetske prevarante koje dobrim i poštenim Srbima rade o glavi.
Samo je falila „kneževa večera“, Obilićevo obećanje i Lazarov patetični monolog pa da se krene u boj (za narod svoj). A stanovnici iz tog kraja, podno „planine“ Jadar, u velikom broju su dobrovoljno prodali svoje kuće i imanja ozloglašenoj firmi Rio Tinto a oni što su ostali tu da žive i rade u većini su na prošlim kao i na svim prethodnim izborima glasali za Acu Srbina i njegove napredne razbojnike a sada kao brane vazduh, vodu, zemlju iz svog zavičaja nacionalističkim pokličima dok ubiraju kamate na parice koje su od silnog patriotizma zaradili.
Kao što rekosmo na tom saboru (čim čujem reč sabor – mašim se za pištolj, od toga nikad ničeg dobrog – videti pod: Svesrpski sabor) okupilo se malo ljudi a gde je „malo rukah, malena je i snaga“ tako da je mrka kapa da će oni bilo šta odbraniti.
A kada znamo da su u prvim redovima branitelja likovi iz Novog DSS-a i POKS-a kojih inače nigde nema kada se za nešto dobro i pametno treba pobuniti i boriti i koji su zajedno sa „državnim“ huliganima sprečili održavanje kulturne manifestacije „Mirdita, dobar dan“ u Beogradu koja godinama povezuje mlade ljude, umetnike, Albance i Srbe i pokazuje da kada ima dobre volje ima i saradnje, dijaloga i normalnih odnosa, dakle kada sve navedeno znamo onda nam ne može biti toplo oko srca, naprotiv.
Sve navedeno govori o tome kuda plovi ovaj brod. Na tom brodu i drugi kobajagi protivnici režima, diktature Jednog i Jedinog, vrli naši opozicionari zapravo su nacionalisti i u najboljem slučaju evroskeptici, Kosovo je srce Srbije i njihova je mantra i svetski moćnici koji nam otimaju sve po spisku, oni nisu nikakva alternativa jer to neće ni da budu.
Mnogi su se lepo ugradili u raznorazne poslove ovih na vlasti i zadovoljavaju se ulogom malih od palube jer kinta kaplje li kaplje. Ni oni neće ovu zemlju odbraniti ni od koga kao i sva ona ekološka udruženja amatera. A narod je ionako sluđen a uglavnom neobrazovan i primitivan i pokvaren i kome je lako prodati rog za sveću i svakorazne fantazije o zlatnom dobu jer je operisan od logike zdravog razuma i osećaja realnosti.
Ovde se ne zna da li su gori okupatori ili branioci. Kao društvo polako i sigurno klizimo na dno tako da nam se još jedna rupa (rudnik ili nešto slično) neće ni primetiti. Iako je ovo što sada i ovde živimo uglavnom smejurija, šarada i parada, manje-više juhahaha ništa nije smešno. I tek neće biti.
Piše: Dragan Karalazić