Može se reći da su u Srbiji u poslednju godinu dana bili dve najviše upotrbljavane reči i možda najomraženije: litijum i RIO TINTO.
One se ne samo ujedinile opoziciju, već podelile i naučnu javnost, tako ispada da nauka nije zasnovana ne određenim principima, već na dogovoru, što je izvan zdravog razuma za onog ko imalo nešto zna o pojmu nauke.
Zagriženi protivnici iskopavanja litijuma traže da se jasno svaki građanin opredeli i ko nije na njihovoj strani on je protiv države i radi za Zapadne sile, što je neobično, jer su te do juče Zapadne sile kovali u zvezde, a na Istoku je bio mrak. To je dobro, jer je litijum je povećao dozu kritičnosti prema obema stranama, tako da ništa više nije samo crno ili samo belo. Indikativno je i to, što su najveći protivnici iskopavanja litijuma oni koji su ga doveli ovde da istražuje. Pošto istraživanje nije jeftina stvar, sigurno se niko ne bi upuštao da nije unapred video neku eventualnu korist.
Bilo je, što je bilo, ali je lopta u dvorištu vlasti i ona sada treba da presudi, a pogotovu kada je stavila de jure moratorijum na dalja istraživanja, a de fskto govori o mogućnosti eksploatacije ovog značajnog minerala.
Broj protivnika ovog minerala, gledajući sa stanovišta prisutnih na protestima je daleko od malog, a ako uzmemo u obzir da ima dosta spavača koji iz ovih ili onih razloga ne žele ili ne smeju da se javno promovišu, jer Veliki brat sve vidi.
Imam osećaj da smo zbog litijuma na ivici građanskog rata kao poslednjih godina prošlog veka.
Ovde nije uvek jasno, da li smo, protivnici iskopavanja litijuma kod nas uopšte, jer se on iskopava u neki nama uzornim zemljama Zapada, ili smo samo proti Rio Tinta, kompanije koja nije dobra na glasu zbog nekih stvari koje uradila u Australiji nama uzornoj Zemlji, ili je bitno da smo protiv onoga zašta se vlast eventualno zalaže, a uzimajući u obzir nedavno održane izbore koji nekome nisu bili po volji.
Daleko je od toga, da je ova vlast idelna, ali nekad narod bira po onoj narodnoj: od dva zla ono koji je manje. Narod ima pravo da bira, ima pravo da pogreši, a posledice će snositi on sam. To je cena demokratije koju moramo platiti. To je sve pod pretpostavkom da su izbori slobodni, a ta predpostavka je tačna dok se ne dokaže suprotno…
Kopanje zemlje i vađenje rude i sve ono što nosi posledice, je jedan stručan posao koji ne bi smeo da zavisi od naše epmatije prema nekome ili nečemu.
Ja, koji vodim ekološki pokret skoro četvrt veka nisam se susretao u praksi sa ovim problemom, ali znam kao svaki prosečno obrazovani građanin da svako dubinsko kopanje zemlje i vađenje rude može da ima posledice za životnu sredinu u nizu segmenata. Svestan sam da se ljudski napredak ne može zaustaviti, jer on podrazumeva i vađenje ruda iz utrobe zemlje.
Moje polazište je stav poznatog francuskog filozofa Dekarta, gde on kaže: “da ništa ne treba prihvatiti zdravo za gotovo dok nam ne bude jasno i razgovetno, pa makar dolazilo od boga“.
U vezi litijuma u poslednje vreme sam pročitao u novinama i časopisma sijaset tekstova o posledicama njegove eksploatacije, i za i protiv, naravno više protiv. To unapred ne znači da je većina u vek u pravu.
Ovako pisanje, a nekad tendeciozno i od jedne i od druge strane, može više da zbuni građane, nego da im razjasni stvar.
Kako je moguće da stručnjaci istog fakulteta iste struke mogu da tumače istu stvar različito, jer rudarstvo je egzatna nauka. Ako su naučnici potkupljivi, to je slabost našeg sistema koji ih je doveo da rade za platu koja možda nije veća od hiljadu evra, time se mogu potkuti za sitniš a društvu napraviti veliku štetu. To su samo pretpostavke koje treba dokazati.
Činjenica je da je litijumska groznica intezivirana posle izbora, kojima neki iz opozicije nisu bili zadovoljni, pa im je litijum možda sredstvo da dođu do cilja. Neke stranke su u svoj naziv stavile ekologiju, a to je samo forma da privuku građane koji smatraju da je ekologija jedini problem ovog društva, a kada bi došli na vlast na nju bi skoro zaboravili.
Uostalom i sama vlast svojim postupcima je tome doprinela. Ona rešava sporadično neke ekološke probleme ad hok a ne sistemski. Ona raspolaže velikim sredstvima od ekoloških taksi koja iznose više stotina milijardi na godišnjem nivou. Ta sredstva više nisu strogo namenska kao nekad, već postoji diskreciono pravo gde će ih usmeriti, a jedna od namena tih sredstava je i podizanje ekološke svesti građana kroz projekte nevladinih ekoloških organizacija. Ova vlast a delom i predhodna vlast na nivou Grada nisu raspisivali konkurse na ekološke teme, vezane za ekološke organizacije.
Ako još proglašavate ekološke i druge nevladine organizaje za strane agenture onda ste te organizacije darivali opoziciji jer ne vide drugog načina kako da zaštite životnu sredinu, sem preko eventualnog zauzimanja vlasti, što je često zabluda.
Vlast mora znati da sve što je u vezi sa zaštitom životne sredine mora biti transparetno, a na to nas obavezuje i Arhuska konvencija čiji smo mi potpisnici. Jedan ministar u vladi ne sme da izjavi da zna da je jedna grupa skručnjaka sa jednog fakulteta uradila studiju za litijum kojom dokazuju da vađenje litijuma ne bi bilo štetno, ali da ne može da kaže koji su.
Opozicija ima pravo da koristi sredstva dozvoljena i nedozvoljena, pa i litijum da bi naškodila vlasti, ali prikazuje visok stepen agresivnosti, čak do onog pravila u autoritativnim režima: “koje nije sa nama on je protiv nas“ mislići da je za litijum, odnossno za zagađenje, čak prozivajući pojedine vrhunske sportiste što se javno ne izjašanjavaju protiv.
To je cena demokratije. Ne moramo da svi isto mislimo, iz napred navedenih razloga. Formalno postoji moratorijum na dalje istraživanje, a formalno nije nije pokrenuta procedura da se sa istraživanjem litijuma nastavi.
Vlast mora imati u vidu da postoji nezadovoljstvo građana, i da građane zbog toga ne treba hapsiti i privoditi, bez obzira na njihove motive, jer građanin ima pravo da protestuju.
Ona mora organizovati raspravu stručne javnosti, ne samo naših stručnjaka. Struka mora da bude odlučujući parametar, a nezadovoljna mišljem struke, struku ne omaložavati i još gore je to komentarisati, jer političar je univerzalni sveznalica ili neznalica, jer o svemu zna ponešto, a o ničemu ni zna dosta, što je pravilo za stručnjaka.
Ona treba da ima u vidu i napredak nauke, gde se nagoveštava pojava novih goriva, koji bi litijum obesmislio i doveo eksploataciju do neisplativosti i time nam naneo daleko veću štetu nego korist.
Ako ovako nastavimo litijum će biti uzrok litija, a litije će raditi za litijum, nešto slično se desilo u Crnoj Gori pre par godina, a posledice znamo.
TRIFUN DROBNJAK, predsednik izvršnog odbora Šabačkog ekološkog pokreta i advokat
