Kafana sa prigušenim svetlima, gde su lusteri na dugačkim gajtanima, sa desne strane dugačak šank, levo od ulaznih vrata, u uglu kafane, klavir… iza šanka u niši bilijar “rupaš” sa kićom…
Žurilo se sa korzoa da se uhvati mesto pre ponoći, jer posle može biti kasno.
Prepoznajete, reč je o kafani „KOD LILE“. Kafana koja je preteča kafića i klubova, u kojoj je muzika probrana, kafana u kojoj su Milenko i Seka bili omiljeni konobari i radili su sve dok se nije desilo nešto ružno i kafane u Mali nisu više radile slobodno, to ružno desilo se krajem osamdesetih …
Uvek sa osmehom i nenametljiv Lilo je u ćaskanju sa gostima, a gosti od svršenih srednjoškolaca do starih zanatlija. Gotovo nepogrešivo Lilo izabere trenutak da sedne za klavir i pravi atmosferu za nezaborav, svojevrsni džem sejšn i tako svaku noć.
Lilo je rođen 1949. sin Mehmedov, (pa su iz tog razloga Lilinu kafanu nazivali „MEMEDOVOM“) i otac prelepe Zorice, nije bio običan kafedžija, on je od kafane pravio kulturnu instituciju. Kod Lile su organizovane večeri poezije… čest gost je bio i pokojni Dragiša Penjin, a priča se da je Rade Šerbedžija govorio stihove „NE DAJ SE INES“
Lilo, čovek građanski orijentisan, pokušao, početkom 2000-tih, je da oživi Malu i NOĆNI ŽIVOT NA BALKANU i ponovo uzdigne šabačku Malu na mesto koje joj pripada.
Vreme MALOGOSPOJINSKOG VAŠARA bilo je idealno da ispred svoje kafane, u centru Male, organizuje koncert folklora i ugosti učesnike „ČIVIJADE“.
Šabac je ostao bez još jedne urbane legende, ali legenda i dalje živi.
Rendža na kub
