E, Vučiću, Hrišćanine!
Božić, leta Gospodnjeg 2016., može i zime Gospodnje, bio je, kao i uvek u hrišćana, najradosniji praznik. Sabornost porodice, ljubav prema bližnjima, vera u bolje sutra i poštovanje prošlosti. Hrišćanstvo ima svoja sveta pravila u kojima svako iskakanje u vreme najznačajnijih praznika se smatra svetogrđem i elementarnom nepristojnošću. Čak i ako ne slavite Boga nemate pravo da remetite one koji ga slave. Nedelja za nama bio je dan kada je patrijarh srpski služio liturgiju u Sabornom hramu i kada su svi vernici pravoslavne vere u našoj zemlji bili mislima daleko od dnevno političkih gluposti kao i od svakodnevnih problema sa kojima su suočeni. Da, upravo tada i u isto vreme, premijer Vučić je na TV „Pinku“ potpuno suludo i poluhisterično orcao boreći se, čak i tada, za svoj posrnuli rejting i potpuno nehrišćanski nas ubeđivao da narod, ovaj naš, izgleda treba da veruje više njemu, nego Bogu samome! Tako je ispalo. I pitanje glasi:
-Da li je taj neprimereni Vučićev nastup na TV „Pinku“ bio kontra hrišćanstvu, kontra pravoslavlju i kontra svevišnjem. Sentencu „MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!“ Vučić je u svom paralelnom nastupu sa patrijarhom podupro pričom o hrvatskom naoružavanju i našem odgovoru u eventualnoj kupovini novog balističkog naoružanja. Rejting na Božić popravljao a takođe i obećanjem povećanja standarda svih žitelja ove zemlje, čim se za to steknu uslovi, a 2017., sigurno.
Dubinska poruka premijera Vučića očito beše:
-Verujte meni, ja sam vaš Bog! Taj i takav Vučić na Božić ove godine je zaista verodostojni Vučić čija se lična verodostojnost ogleda upravo u njegovoj sramotnoj prošlosti kada nije mario ni za koga, sem za ideologiju rata i onu „Srbi od Karlovca do Ogulina“.
Bivši Slobin ministar informisanja zna kako treba sa medijima i beskrupuloznost jedne sramotne političke karijere ogleda se i u somnabulnom jeretičkom ispadu u još sramotnijoj „julovskoj televiziji“ koja za Boga i hrišćanstvo nikada i nije znala. Bezobzirnost premijera prema svojim podanicima je beskonačna… Zaista, posle svega se ne iznenađujem zvižducima u „Areni“ i ne iznenađuje me svakodnevna histerija i ludilo njegovih medija i novinara poput onog ….evića. Ljudi, teško nama! Zapamtite šta vam kažem!
P.S.
Novo demokratsko ruho, a stare navike i ponašanje koje će nas, sve je to vidljivije, vratiti u ludilo devedesetih. Sami smo hteli da se vrate na političku scenu akteri smrti, rata i krvi… BEZBOŽNICI!!!