ZAŠTO PARTIJA UJEDINjENIH PENZIONERA SRBIJE NASTUPA U KOALICIJI SA SRPSKOM NAPREDNOM STRANKOM NA LOKALNIM (I REPUBLIČKIM) IZBORIMA 24. APRILA
Apsolutna većina od četrdeset dva člana Gradskog odbora oštećeni posle primene zakona o smanjenju penzija, ali su jednoglasni u oceni da je nemerljiv njihov doprinos u stabilizaciji zemlje * Sklopljenom koalicijom naprednjaci prihvatili i deo plana PUPSA da se zaštite najugroženiji, ali i vrate penzije na pređašnji nivo
PIŠE: STEVAN MATIĆ
Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) kao autohtoni nosilac, tumač i zaštitnik prava, želja, pa i misli milion i sedam stotina četrdeset hiljada penzionera, bez obzira da li su njeni članovi i kojoj grupaciji pripadaju, samim osnivanjem 2005. godine, ponela je programski nemerljiv teret socijalne pravde. Iako nedovoljno ojačala, junački ga nosila od 2008. kada je sa pet svojih poslanika ušla u republičku vlast i najzaslužnija je što je svim penzionerima vraćeno poljuljano dostojanstvo. Najpre, linearno su povećane penzija za deset odsto, a zatim su uvedene i druge beneficije, kao što su trinaesta penzija za sve čija su primanja bila manja od petnaest hiljada dinara, a takvih je bilo više od polovine, a na lokalu, gde je bila u vlasti i besplatan prevoz za penzionere preko 65 godina i, tako dalje.
Sa projektovane prosečne penzije 29 odsto od prosečne plate, „prag“ je podignut najpre na 64 odsto, a onda je zakonski regulisano da prosečna penzija ne može biti manja od 60 odsto prosečne plate u javnom sektoru, da bi, izborom nove Vlade 2014.godine, bio donet zakon o smanjenju svih penzija koje prelaze 25.000 dinara za 0,22 odsto, a onih koje prelaze 40.000 za 0,25 odsto. Smanjenjem je pogođeno više od 700.000 penzionera, ali i praktično zaštićeno „preostalih“ milion i 40.000 dinara najviše zaslugom PUPS, čije je argumente socijalne pravde prihvatio Međunarodni monetarni fond, kao vrhovni regulator fiskalne politike. Socijalna davanja, u vidu „trinaeste“ penzije, besplatna vožnja na lokalu i slično ostali su i dalje, ali samo u onim gradovima i opštinama gde je PUPS u vlasti!
Smanjenjem penzija, naravno, spuštena su i prosečna primanja najstarije populacije na oko pedeset odsto, ali je zemlja finansijski stabilizovana, što je javno potvrdio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić, zahvaljujući se penzionerima na žrtvi koju su podneli.
No, sve ovo pripada bliskoj prošlosti, koju, možda, ne bi vredelo pominjati da PUPS nije ušao u koaliciju za izbore na svim nivoima, republičkim, pokrajinskim i lokalnim, 24 aprila. Nema penzionera koji nije postavio pitanje: zašto? I zašto PUPS nije nastavio koaliciju sa svojim tradicionalnim partnerima, Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom, koja je po mnogim merilima bila zadovoljavajuća. Odgovor na drugo pitanje dali su sami socijalisti. U razgovorima o daljoj saradnji procenili su da je snaga PUPS znatno slabija nego što joj je pripao broj poslaničkih mandata (12) 2014. godine, te je ponuđena raspodela, bez alternative, da njima pripadnu dve trećine osvojenih novih mandata, a jednu trećinu da PUPS deli sa Jedinstvenom Srbijom (Dragana Markovića-Palme). O eventualnom učešću u izvršnoj vlasti (Vladi Srbije) nije moglo ni da se razgovara! To bi značilo da bi ova Partija, kao i u prethodne nepune dve godine trebalo da bude samo aktivni posmatrač, dok penzionerima drugi „kroje kapu“. Zato su Predsedništvo PUPS i Izvršni odbor, čiji je član i pisac ovog teksta, na sednici 9. februara jednoglasno odlučili da PUPS pokuša da sklopi koaliciju sa najjačom strankom pod političkim nebom Srbije, Srpskom narodnom. I, petočlana delegacija predsednik PUPS Milan Krkobabić, zamenik Đuro Perić, potpredsednici Konstantin Arsenović i Mira Petrović i predsednik Izvršnog odbora hadži Milorad Stošić, za petnaest minuta postigli su dogovor: PUPS će na izbore 24 aprila izaći u koaliciji sa SNS vertikalno, od Republike do najmanje opštine, jer mu je ponuđeno učešće u vlasti na svim nivoima.
To je i odgovor zašto je ova Partija sa više od 130.000 proverenih članova, čiju je snagu prethodni koalicioni partner omalovažavao, ušla u koaliciju sa SNS. A ta stranka je, samim tim, prećutno prihvatila i realizaciju Plana PUPS, sadržanog u 29 tačaka, od kojih ću, ovde, navesti nekoliko. PUPS će i dalje istrajavati na odbrani stečenih i ustavnih prava u očuvanju penzija, ličnog standarda i ljudskog dostojanstva. Nastaviće zalaganje da se vrate umanjene penzije na prethodni nivo, uz redovno usklađivanje sa rastom plata u javnom sektoru. Uticaće na redovno isplaćivanje penzija, te obezbeđivanje besplatnog ili subvencionisanog prevoza u lokalnom saobraćaju, unapređenje zdravstvene zaštite i onemogućavanje starosne diskriminacije, organizovanje mobilnih zdravstvenih ekipa za pružanje medicinske pomoći u seoskim sredinama, pružanje redovne materijalne pomoći penzionerima sa najnižim primanjima u vidu tako zvane trinaeste penzije, i tako dalje.
Penzioneri su dovoljno nosili veliki teret finansijske stabilizacije zemlje, kojoj je, bez njihovog odricanja, pretilo teško ekonomsko posrnuće, a sada bi trebalo da taj teret ponesu bogati, tajkuni i svi koji na razne načine izbegavaju da državi plate porez ili i dalje podstiču tako zvanu sivu ekonomiju – rekao je nedavno u Skupštini Srbije predsednik PUPS Milan Krkobabić. On je na skorašnjoj tribini u Novom Sadu, odakle je počela izborna kampanja ove Partije, neočekivano okupljenoj masi postavio tri pitanja. „Molim vas, rekao je, da se podizanjem ruku izjasnite da li želite da su vam penzije redovne i sigurne? Svi su podigli ruke. Da li ste zato da vam kćerke, sinovi i unuci imaju redovan posao i poštenu zaradu? Opet su svi podigli ruke. I treće: da li biste da budete bezobrazno bogati i moćni po bilo koju cenu? Niko nije podigao ruku. Evo, vaši odgovori su jasni i test su za Srbiju, zaključio je lider PUPS.
Krkobabićev slogan da nema viška radnika nego manjak poslova, postao je gotovo poslovičan i on na njegovoj primeni radi neprestano. Svake nedelje u ovoj godini otvoriće novu poštu u nekom mestu gde ona nije postojala i zaposliti nove radnike. U tom smislu nedavno je otvorena i nova pošta u prigradskom, istorijskom Mišaru, pa je penzionisani profesor Stevan Simić duhovito primetio: „Od kako su Turci Mišar napustili u njemu nije bilo pošte!“ Zato su, valjda, obradovani i raspoloženi Mišarci dočekali Krkobabića hlebom i solju, a folklorni ansambl priredio splet narodnih igara.
A šta će, konkretno, penzioneri i PUPS, kao njihova legitimna partija, bez obzira da li su u nju učlanjeni i da li će je podržati na narednim izborima 24. aprila, dobiti od koalicije sa Srpskom naprednom strankom. Odgovor je nedvosmislen i što bi moderni političari rekli, transparentan: dobiće više nego što je htela da ponudi ijedna druga politička stranka ili partija.Dobiće sigurna dva odbornika koji će u Gradskoj skupštini biti istinski tumači ne samo Partije kojoj pripadaju nego i svih penzionera. To će biti i velika šansa da se ostvare proklamovani ciljevi iz gore napisanih planskih postavki ove Partije. Ko su ti ljudi? To ćemo otkriti u sledećim brojevima „Podrinskih“, ali je sigurno da su veoma stručni i fakultetski obrazovani, ali i odani svojoj populaciji kojoj, kao mladi penzioneri, pripadaju.
Pa, ako neki penzioneri hoće da zanemare moguće dobitke sadržane i u ovom tekstu, niko im više ne može pomoći. Opsedaće, kao i dosad, Gradsko udruženje penzionera, tražeći pomoć ili beskamatnu pozajmicu za odlazak u banju, ne znajući da je i njemu pomoć potrebna. Od gradske vlasti, najviše.