Slikar Filip Mirazović
Grad svetlosti Pariz, prestonicu Francuske, zovu i grad slikara. Više od dva veka umetnici boja i oblika posebno su obeležje Pariza. I dugo su imali osećaj – ako u Parizu ne uspeju da se izraze kao slikari – neće ostvariti životni san. Naravno da je za postizanje uspeha u ovoj, još uvek, uz Njujork, centrali slikarskog umeća i dostignuća, potrebno mnogo kockica da se složi da bi neka od slikarskih imena postala slavna. Dosta Srba se u proteklim godinama i decenijama okušalo i jedan broj njih je, prema procentu zastupljenosti umetnika drugih nacionalnosti, bio više nego uspešan. Kod jednog od njih, Vladimira Veličkovića, stasavao je i Filip Mirazović, rođeni Šapčanin, sada već afirmisani slikar u Parizu. Prošle jeseni je bila zapažena njegova izložba u renomiranoj galeriji „Sanjaj“, u Dositejevoj ulici u Beogradu. Na ovoj izložbi Filip je, pored ostalih, izložio jednu od svojih ponajboljih slika „Ranjena Srbija“. I na američkom kontinentu, tačnije u Majamiju, na Floridi, „Ranjena Sbija“ i još nekolike slike Filipa Mirazovića bile su predstavljene tamošnjoj publici na izložbi „To bodily go…“ (Telom otići), u organizaciji francuske galerije Superzoomart.
Mnogi Šapčani znaju Filipovog oca Radovana Mirazovića – Miraza, slikara, teoretičara umetnosti, pisca, publicistu i kulturnog poslenika još iz vremena grupe pesnika i slikara „Boje i reči“, sada već kultne, pri Domu omladine „Vera Blagojević“ u Šapcu krajem 60. godina prošlog veka. Miraz danas, sa suprugom Jasminom, živi i radi na relaciji Šabac – Pariz. Svakako da je, kao otac i brižan roditelj, pomogao u stasavanju Filipa u slikara. Ali, ne i presudno. Osnovno, sve što je bilo potrebno da bi se otvorilo srce likovne umetnosti Pariza, postigao je Filip sam, svojim talentom, radom, radom i stalnim usavršavanjem. A to je, s obzirom da ima tek 46 godina, u slikarstvu sazrevanje početka.
Da podsetimo: Filip Mirazović je rođen u Šapcu 1977. godine. Sa 15 godina odlazi u Francusku, u Pariz, gde i danas živi (sa srpskim pasošem). Studirao je na likovnoj akademiji Ekole nationale superiere des Beaux- Arts u Parizu kod profesora i svetski poznatog slikara srpskog porekla Vladimira Veličkovića. Školovanje je nastavio u klasi slavnog multimedijalnog umetnika Kristijana Boltanskog i francuskog apstraktnog slikara Diminika Gotjea. Kod njega je i diplomirao 2003. godine. Izlagačku delatnost započeo je 2005. godine izložbom u advokatskoj firmi Avgust i Debizi, a Galerija Mariske Hamudi organizovala mu je četiri izložbe: 2011., 2012., 2016., i 2019. godine. Od 2012. godine sarađuje sa kustosom Žanom Mišelom Marseom. Izlaže u Srpskom kulturnom centru u Parizu sa postavkom „Innerlandscape“ (unutrašnji pejzaži). Na jublarnom, 60. umetničkom sajmu „Salon d` Monouž“ učestvuje 2015. godine. Kulturni centar Julio Gozales u Arkeju mu organizuje veliku samostalnu izložbu „Grandir“ (Odrastanje), što je zapravo retrospektiva prvog slikarskog perioda. Od 2020. počinje zaokret u likovnom izrazu sa serijom „Prehistoric kid“ (Praistorijski dečak), a od 2022. godine učestvuje na kolektivnoj izložbi „Beauti I‚ve alwaus missed“ (Lepota koja je nedostajala), u Umetničkom centru ACMCM u Perpinjanu u Francuskoj.
Dragan S. Filipović
