Srednjoškolci na protestima
Prvog septembra srednjoškolci su obeležili deset meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu u nizu masovnih komemorativnih protesta. Posle studentskih protesta, gde su srednjoškolci bili značajan deo; drugog talasa u organizaciji zborova građana i otvorenih sukoba sa policijom; mlađi deo populacije pokazao je da su dorasli političkim izazovima i da su i te kako sposobni da organizuju dostojanstvene, a u Beogradu i Novom Sadu i veličanstvene skupove. Naravno, u tome su imali svesrdnu pomoć studenata, ali su u prvom planu bili srednjoškolci, većina njih nepunoletnih.
Svoju zrelost dokazali su da nije bilo nijednog incidenta, da su sa pijetetom odali počast stradalima, a njihove poruke demokratske i civilizacijske. To je borba za osnovna načela društva, znanje, odgovornost, pravdu, istinu, za uređen sistem u kome institucije rade! Upečatljiva je poruka ispred Ustavnog suda da je pravosuđe vezano za stub srama jer se bespogovorno predalo i prodalo režimu.
Ovoga puta direktor policije nije izašao, u službenom ili civilnom odelu – svejedno, da kaže koliko je građana bilo na ovim protestima. Masovnost je značajna odlika protesta i bila je to prilika da se sagleda odnos snaga i poverenja u građanstvu. Ako je dan ranije, u nedelju, na 94 prorežimska skupa bilo, po policijskom izveštaju, oko 104 hiljade građana, na ovim protestima u ponedeljak bilo ih je barem toliko.
Dovoljno je samo uporediti navijačko izveštavanje udarne pesnice režima, „Informera“, da je u Beogradu bilo sedam hiljada a u Novom Sadu hiljadu protestanata. No, ako se samo zna da je Nemanjina ulica duga hiljadu metara, da je široka dvadesetak metara, pa puta dva, onda je to impozantna brojka od nekoliko desetina hiljada građana. Slično je bilo u Novom Sadu, gde se duga kolona kretala oko 15 minuta, što je takođe na desetine hiljada građana, pre svega mladih.
Mnogo je značajnija razlika u porukama, pa tako na skupovima u režiji režima traži se „normalna Srbija“, a to znači nastavak po starom mafijaško-kleptokratskom principu. Ogromna većima tih demonstranata je u zrelim i starijim godinama, što je sušta suprotnost mladosti i okrenutosti budućnosti. Uz to, ako režim drži apsolutnu vlast, od mesnih zajednica do lokalnih samouprava, javnih preduzeća i institucija, naravno sa ogromnim resursima, novčanim i tehničkim, kako onda da ih na proteste dođe samo sedmina od ukupnog broja članstva. I to, kako ima naznaka, sa ucenjivanjem ali i potkupljivanjem.
Pomalo u senci protesta u ponedeljak desile su se i simptomatična reagovanja režima. U Novom Sadu policija je brutalno upala u studentski kampus, navodno izazvana pokušajem upada na DIF, ali kako kažu neki očevici i novinari, bila je to opet nepotrebna upotreba sile. Studenti za sada ne preduzimaju odlučnije mere i poteze, ali će se svakako uključiti. Uostalom oni su najvažnija politička snaga sa podškom od oko 60 odsto kod građana. S druge strane još nema reakcije režima na odluku Višeg suda u Zaječaru o nelegalnosti konstitutivne sednice gradske Skupštine. Zapravo ćutanje dovoljno govori.
I nakon deset meseci od pada nadstrešnice gde je stradalo 16 ljudi i jedna mlada majka teško povređena ne naslućuje se početak sudskog procesa. Svi optuženi su pušteni, većina njih u kućnom pritvoru, a tužilaštvo luta, jedino je u igri navedena korupcija od 115 miliona dolara.
Da želi da sve stavi pod tepih učinili su i predsednik države i ministar Vesić, koji su prvi ustvrdili da nije bilo rekonstrukcije nadstrešnice, čime su usmerili istragu, a najbesramnije predsednica Skupštine Ana Brnabić tvrdi da je to diverzij i uvod u „obojenu revoluciju“.
Posle svega izvesno je da će se protesti studenata, srednjoškolaca i građana nastaviti, jer nisu stali ni tokom letnjih meseci, a ide i prvi novembar, početak studentske godine, i godišnjica tragedije u Novom Sadu.
Dragan Eraković
