Ledinačko jezero dragulj Fruške Gore

Planinarstvo

Ne tako davno, 1999. godine formiralo se Ledinačko jezero, koje je dobilo taj naziv po obližnjem naselju Stari Ledinci, u Sremu, udaljeno od Šapca za nekih pedesetak kilometara, pa stoga ne samo za Šapčane i za ostale ljubitelje prirodnih lepota postalo je prava turistička poslastica.
Jezero je nastalo u prostoru nekadašnjeg kamenoloma, u kome je kopana veoma retka ruda poznata po nazivu „Trahit“, veoma tražena u građevinskoj operativi, koja se upotrebljava pri spravljanju kvalitetnog asfalta i ojačanog betona. 1999. godine, kada je kamenolom prestao sa radom, kada su isključene pumpe za iscrpljivanje podzemnih voda, počele su da nadolaze vode, koje su punile prostor kamenoloma i tako se stvorilo pomenuto jezero, koje su dopunjavale vodom još dva potoka, a to su Lukin i Srebrni potoci.
Jezero je „našlo“ udomljenje u zaravni, između kamenih litica, koje nadvisuju ravan jezera i preko sto metara, čineći jezero pravom atrakcijom za posetioca, koje ima izgled suze koja ga čini čarobnim i još interesantnijim, sa jako gustom vodom koja je slična, po gustini, morskoj vodi. Zbog svoje lepote i privlačnosti na ovom delu snimljeno je par filmova, kao što je film „Mi nismo anđeli“ ili „Čarlston za Ognjenku“ i drugi. Vredno je pomenuti da je naovom jezeru Zdravko Čolić snimio svoj spot „Ao nono bijela“.
Sve su to faktori koji su uticali na šabačke planinare, članove PSD „Cer“ da prvi dan proteklog vikenda provedu na pomenutim terenima Fruške Gore.
Po dolasku u Vrdnik, Šapčani su krenuli markiranom stazom koja nosi naziv „Rubinov krug“ što samo po sebi kazuje da je kružnog karaktera. Staza vodi kroz prelepe predele Fruške Gore, kroz gustu, izuzetno očuvanu listopadnu šumu, na čijim raskošnim krošnjama listovi su već počeli dobijati žućkastu boju. Na ovim predelima znatan deo dana proveli su Šapčani, a u povratku od pomenutog vremena odseli su u planinarskom domu „Zmajevac“, a zatim su se podelili u dve grupe. Jedna grupa opredelila se da deo dana provede u bazenu u Vrdniku, dok je druga grupa opredeljena za obilazak varoši Vrdnik i tom prilikom posete manastir „Fruškogorsku ravanicu“, u kojoj su prilikom seobe Srba, 1697. godine, tadašnji monasi položili kovčeg sa telom kneza Lazara ili da posete grob, sa spomenikom, Milice Stojadinović – Srpkinje.
Interesantni predeli nacionalnog parka Fruška Gora i lepo vreme sigurno će Šapčanima ostati u nezaboravnom sećanju.
M. BOTIĆ

Exit mobile version