Bageri koji „uređuju“ rečne koridore na Savi i izjava ministra Tomislava Momirovića da je „znao da će rečni putevi postati glavni koridori energenata“ govore da naprednjačka vlast reke vidi isključivo kao koridor za transport uglja.
Konstantno ulaganje u rečne koridore, kako je Momirović naveo, jednostavno ne postoji, jer dno Save i Dunava nije održavano i kopano više od jedne decenije, stoga od granice sa Hrvatskom do Beograda, deceniju već Sava nije plovna za tankere i velike barže.
U isto to vreme, na Moravi i širom Srbije, kineske firme ili firme bliske naprednjačkoj vlasti nesmetano i nekažnjeno kradu šljunak iz rečnih korita, uništavajući reke, ali i stvarajući opasnost od izlivanja i plavljenja.
Momirović je očigledno ministar za selektivni saobraćaj, jer su mu rečni i železnički saobraćaj u prekidu, a tek kada su devastirali EPS i TENT, zbog interventnog uvoza uglja setio se da postoji rečni „ koridor“. Selektivno i samo za akutne potrebe, slično kao što se na Dorćolu širi “koridor” sečom platana da bi autobusi mogli da priđu do njegovog hotela.
Našim rekama je potrebno kontinuirano održavanje rečnih korita, nasipi koji služe kao vodoutvrde, a ne parcele za zidanje nelegalnih vila korumpiranoj eliti, građanima su potrebni prečistači otpadnih voda, da nam ne bi Sava i Dunav bile najzagađenije u Evropi, potreban nam je Intitut Jaroslav Černi nazad u vlasništvu države, koji bi mogao napraviti ozbiljnu studiju upravljanjem rekama i vodosnabdevanjem u predstojećim sušnim godinama, a koji su oteli i poklonili svojoj firmi Milenijum timu, potrebno nam je ministarstvo koje će reagovati da zbog projekta Novi Sad na vodi zabrani planirano izmeštanje toka Dunava.
Našim rekama i koridorima treba detaljan plan, ozbiljan rad i pažnja, a ne selektivan pristup, kako ne bismo više bili odsečeni od Evrope i naših komšija, te bili sposobni za izazove koje buduće vreme nosi.
Beograd, 17. avgust 2022. godine
Informativna služba ZAJEDNO