Fašizacija Srbije
U dramatičnim događanjima u Srbiji njen predsednik koji bi trebalo, po Ustavu, da odražava državno jedinstvo, nedvosmisleno se svrstao na jednu stranu, i to onu agresivno-naprednjačku. Malo ko može da poveruje da „najbolji sudent Pravnog fakulteta“, ne razlikuje šta su to osobitosti fašizma. Predsednik Vučić je najširem auditorijumu, preko TV Pink, predočio da to što građani blokiraju saobraćajnice predstavlja fašizam jer sprečava osnovno ljudsko i demokratsko pravo, pravo na slobodno kretanje. Međutim, predsednik je po svom starom običaju izrnuo teze, poznato kao namerna logička greška – ignoratio elenhi, pa je probijanje blokade bagerom opravdao kao to pravo na slobodu kretanja. S druge strane namerno je zaboravio da su iza tog bagera, koga je vozio šabački funkcioner SNS, bili organizovani batinaši, sa istovetnim belim motkama, čekićima, i da su u isti mah izašli iz crnih „škoda“, onih službenih. Takođe, nekako se na časovima istorije uzučava fažizam u Italiji i Nemačkoj, pa se da uporediti da su te razbijačke falange imale podršku ili nereagovanje zvaničnih državnih snaga reda. Ovoga puta policije se povukla po komandi, i to desetak minuta pre kraja protesta i blokade Novog mosta. Bile su takve falange u „crnim košuljama“ u Italiji kao i one u “mrkim košuljama” u Nemačkoj, ispred kojih se povlačila ili nije reagovala policija. Takođe, predsednik Vučić, koji se zakleo na Ustavu i pride Miroslavljevom jevanađelju, namerno je zaboravio ostale odredbe, kao što je obavljanje samo jedne javne funkcije, a ne i predsednika stranke; da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, a ne predsedik države; da je proklamovana podela vlasti na zakonodanu, izvršnu i sudsku, a ne da se odlučuje samo na jednom mestu; da su mediji slobodni i da su dužni da istinito, pravovremerno i celovito informišu javnost; da se Srbija obavezala na pridržavanje međunarodnih pravnih normi i da je vladavina prava neprikosnovena…Uzgred, pravi primer fašizacije je jednostrana i isključivo propaganda prorežimskih medija, gde se sto puta ponovljena laž uzima za istinu, kao što je radio Gebels. Naravno da je predsednik mnogo puta uhvaćen u laži, na primer od onog vremena kada se „Kurir“ izvinio narodu i ukazivao na te laži, a takođe barem pedesetak primera predsedničkih laži koje je dokumentovao NIN. Od toga da neće biti smanjenja penzija, da se neće kandidovati za predsednika države, do ishitrinih obećanja o skoku zarada, brzim prugama i „zlatnom dobu“… Ove šabačke falange već su bile viđene tokom velike izborne krađe u Šapcu, a predsednik Vučić kao da ne zna ništa o krađi izbora, ne samo ovde nego i u Srbiji. Takođe, sličan scenario viđen je prilikom odlučivanja šabačke Gradske izborne komisije, gde policija nije htela da garantuje bezbednost njihovim članovima, a u zgradi Gradske uprave marširali su funkcioneri SNS kao i osvedočeni batinaši. Sramna je bila uloga policije, ne samo ovde kada se povukla sa Novog mosta, nego i kada nisu hteli da uzađu na poprište kriminalne aktivnosti prilikom rušenja u Hercegovačkoj ulici. To je , na svoj način, državni udar jer je policija jedina naoružana i zakonski ovlašćena sila u odbrani građana, reda i mira, kao i imovine. Policija to nije uradila, što govori da je građani uzalud plaćaju kad ih ne štite. Nažalost, posle svega predsednik Vučić navijačkim opredeljenjem za nasilje time podstiče još veće podele u društvu, a s obzirom na nagomilane afere bez razrešenja to može dovesti od otvorenog sukoba, gde su posledice katastrofalne. Za sada nema nagoveštaja da će se strasti smiriti jer posle, na primer, otvorenog delovanja kriminalne grupe Veljka Belivuka na predsedničkoj inauguraciji ili batinjanja građama na protestima u julu ispred Skupštine, potom zaštite za Jovanjicu i trgovce oružjem, prekrajanjem i uzurpiranjem prestonice, favoriozivanjem Rio Tinta i slično, jasno je da je režim duboko ogrezao pa čak i srastao sa kriminalom i mafijom.
Dragan Eraković