U prošlu nedelju, oko 14 časova, na temperaturi od 31 stepeni, na plaži Stari grad – desetak građana i dva plivača u vodi. Sava je bistra, voda 21-22 stepena, postavljeni su sunocobrani sa trskom, tri tuša, dve svlačionice takođe od trske…
Zvanična kupališna sezona počinje sa letom, oko 20. juna, sa ekipom spasilaca i zdravtsvenom službom. Sve kao i proteklih sezona, ali to i dalje deluje siromašno za bogati grad sa budžetom od šest milijardi dinara. Dobro je što se trava redovno šiša, a na primer 2001. nije bilo ni kosilica, a redovno se kupi otpad i smeće. Okolo su uređeni sportski tereni, za košarku, odboјku, igrališta za decu sa penjalicama i klackalicama…
Ali, uprkos svemu tome nikako da se ovde okupi veći broj građana. U punoj sezoni oko stotinak, ali, ono što je najporažavajuće, nema mladih. Nekada, na primer, između dva rata Šabac je imao čak četiri plaže, od kojih jedna i na druogoj obali. Sedamdesetih i osamdesetih godina ovde je bilo i po nekoliko hiljada posetilaca, prednjačili su školarci, a dolazile su i čitave porodice. Finale je bio plivački maraton, gde je i dvadesetak hiljada ljudi dočekivalo plivače, iz čak 16 zemalja. I plaćale se ulaznice. Novi zamah bio je posle izmeštanja kasarne, otvaranja stare tvrđave, organizovanje Šabačkog letnjeg festivala gde se okupljalo i po četrdesetak hiljada posetilaca. Dolaskom naprednjačke vlasti ništa nije učinjeno da se grad približi Savi, a plaža dobije sadržaje koji će privlačiti građane.
Jedan od preduslova bilo bi redovno čišćenje plovnog puta ali i priobalja. Poslednji put bageri su odstranjivali mulj pred promenu vlasti, 2020. godine. Od tada u priobalju sve je više sprudova koji usporavaju Savu, a danas je pojas plaže tek stotinak metara dug. Pred kraj kupališne sezone od podvodnog bilja veoma je otežan ulazak u vodu.
Nekada atrakcija, tobogan, godinama ne radi, a naravno to privlači decu. Olako se odustalo da grad zaista dobije pravu plažu, gde će mnogi ljubitelji reke pronaći mesto za odmor i zabavu. Za razliku od bazena, gde se može plivai tek nekoliko metara i gde su zabranjene grupne igre, u reci deca su nekad igrala vaterepolo, vije, neometano plivali uzvodno i nizvodno, a pravi ispit bilo je preplivavanje ove velike reke, ovde široke 600 metara.
Javni WC na Starom gradu – koristiti samo u krajnjoj nuždi
Da se može druačije primer je i plaža Brioni u Sremskoj Mitrovici. Tamo se okupi po nekoliko hiljada kupača, lepo održavana pečšana plaža, sa pristojnim tuševima i svlačionicama, pristupačnim hladom, ležaljkama, nešto što pokazuje koliko gradska vlast drži do ove prirodne blagodeti. Tamo se redovno godišnje ulaže po nekoliko miliona dinara za održavanje plaže i to svakako da doprinosi imidžu grada.
Primera radi ovde su umesto zidanih svlačionica i fiksiranih tuševa, dobijena jeftina varijanta, u trsci. I tako to traje godinama, ništa se ne menja i ne ulaže, a omladina ovde jedino dođe za kraj školske godine. Plivača nema, osim onih starijih, koji čuvaju to sećanje na nekad veoma posećenu i dragu plažu.
