ANA TARLANOVIĆ, ADVOKAT U ŠAPCU
Šta je potrebno uraditi da se podigne kvalitet života u gradu?
Šabac je jedan od najstarijih gradova u Srbiji, prvi je imao lekara, apoteku, prozorsko okno, klavir. Po uzoru na slavnu istoriju, grad Šabac u narednom periodu vidim kao grad perspektive, u kome žive zadovoljni ljudi, u kome su mladi ljudi zadovoljni svojim poslom i svojim platama, u kome državne i gradske službe funkcionišu pravilno i efikasno, kao grad u kom ljudi dobijaju posao na osnovu svojih znanja i veština, a ne na osnovu članstva u političkoj stranci. U narednom periodu, vidim sela u kojima nije svaka treća kuća prazna, otvorene domove zdravlja, domove kulture, razvijenu infrastrukturu, uređene seoske i atarske puteve, mlade na selu i pune škole đaka.
Šabac ima ogromne resurse koje treba koristiti na pravi način kako bi ostvario prosperitet koji zaslužuje. Činjenica je da mlade Šapčanke i Šapčani nakon završene srednje škole odlaze na studije koje završavaju sa izuzetnim prosecima u rekordnom roku, međutim, nakon studija se zapošljavaju i ostaju u gradovima u kojima su studirali. Neretko mladi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima života. Kako bismo ovakvom trendu stali na put, u narednom periodu neophodno je dati podršku mladima u vidu stipendija tokom studiranja, a nakon toga odgovarajuća radna mesta na kojima bi mogli primeniti stečena znanja, čime bi kvalitet života u svom gradu podigli na viši nivo. Implementacijom znanja, ideja, vizija, pronalaskom mera i konkretnih rešenja, kao i njihovom promocijom, moguće je uticati na zadržavanje, ali i vraćanje ljudi i njihovih porodica. Sistematskim ulaganjem u kvalitetno obrazovanje, Šabac ima potencijala da postane univerzitetski grad, čime bi ostvarili brojne benefite kako za privredu samog grada, tako i za njegove građane, a ujedno bi se smanjili ili bi u potpunosti nestali visoki troškovi koji prate studiranje u nekom od drugih gradova.
Što se tiče seoskog područja grada Šapca, potrebno je izvojiti veći procenat iz gradskog budžeta za razvoj poljoprivrede. Za razliku od zemalja u okruženju i od Evropske unije, trenutni procenat koji lokalne samouprave izdvajaju u ove svrhe je neuporedivo manji. Ulaganje u selo je ključno za razvoj i opstanak kako sela tako i Šapca. Neophodno je u svim selima obezbediti infrastrukturu, zdravstvene, kulturne i obrazovne ustanove. Unapređenje poljoprivrede postiže se intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, subvencionisanjem višegodišnjih zasada, stočarske proizvodnje, mehanizacije i gradnjom hladnjača za voće u kojima bi proizvođači mogli da skladište svoje proizvode dok ne dostignu zadovoljavajuću cenu na tržištu. Razvojem poljoprivrede utiče se na profitabilnost, konkurentnost na tržištu, a dugoročno će se uticati na razvoj ruralnih područja, samozapošljavanje i povratak mladih na selo. Ne treba zanemariti kulturni život na selu. Mora imati iste ili bar slične sadržaje koji su na raspolaganju ljudima u gradu, na osnovu kojih bi mlađi naraštaji izgradili zdrav kritički stav prema društvu i sredini kojoj pripadaju, te formirali zdrav nacionalni identitet.
Posebnu pažnju treba posvetiti porodici i njenom očuvanju. Šabac ima mogućnosti da pomogne porodicama, što bi svakako trebalo i učiniti kroz subvencionisanje školskih udžbenika, razne olakšice pri kupovini mesečne karte ili članarinama za rekreaciju učenika, kao i na druge načine koji bi rasteretili kućni budžet. Ne smemo zaboraviti da je naš grad u ratovima izgubio više od polovine svog stanovništva, kao i herojsku borbu naših predaka. Imajući u vidu novije statističke podatke, pitanje očuvanja i proširenja porodice je od vitalnog značaja za naš grad, a to možemo postići jedino tako što ćemo našim građanima obezbediti da se obrazuju, rade i žive dostojanstven život u gradu koji su naši preci čuvali i sačuvali za nas.
Imamo pravo i obavezu da Šabac bude primer kako jedna lokalna samouprava treba da bude uređena. Da Šabac ostane „Mali Pariz“, grad tradicije i kulture, grad sa prepoznatljivim humorom, grad uglednih i učenih ljudi, uspešnih privrednika i poljoprivrednika. Ovo smo dužni svojim roditeljima, bakama i dekama, dužni smo slavnim precima i svojim potomcima.
