KAD VRAG ODNESE ŠALU
Stigao novembar. Vreme je da se stavlja i kiseli kupus. Tim povodom odem sa ženom, a gde dugo nego na kvantašku pijacu, da kupim kupus. Naravno, ona bira a ja, u tom procesu, služim da platim, utovarim i prevezem ovo najzdravije povrće u našoj kuhinji koje koristimo, kao salatu ali i za spremanje, mljac, mljac, sarmice.
I, tako, uđem autom u kvantašku pijacu. Dok sam plaćao taj famozni kupus priđe mi radnik koji radi na toj pijaci i ljubazno zamoli da pomerim auto jer sam nepropisno stao i zakrčio prolaz.
– Evo, odmah, pravdam se. samo da utovarim…
U tom momentu začusmo našeg prodavca kupusa kako se obraća tom radniku:
– Nećeš ti još dugo. J..o te Zelenović!
Mi u šoku. Od tog „šoka“ prva se oporavlj moja žena i pita:
– A čiji si ti?
– Vučićev! – odgovara ponosno „kupusdžija“ – zaposlio mi je sestru a ništa nas nije koštalo, samo sedam glasova iz kuće!
Utovaram džak sa kupusom, sedamo u auto i odlazimo. Sve vreme u autu muk. Kada smo došli do vikendice, gde smo nameravali da stavimo kupus u bure, žena iznosi veliki nož, besno seče glavice kupusa na četiri dela i baca ih na poveliku, tek izoranu, njivu pored kuće.
– Šta to radiš? – pitam u čudu.
– J..o ga Vučić – vrišti žena i nastavlja da baca kupus.
Tako, umesto u buretu „naš“ kupus završi na njivi kao hrana fazanima i ostalim živuljkama. Bar neka korist.
Ali, nema veze tek je počeo novembar ima vremena za kupus. Samo da onaj od koga sledeći put budemo kupus kupovali – ćuti.
Dokle smo došli!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević
