U predvečerje 120. godišnjice postojanja profesionalnog pozorišta u Šapcu, mada se nastanak pozorišnog života u Šapcu, vezuje za prvo teatralno predstavlenije koje je grad imao 1840. godine i kada je, pred proslavni praznik rođenja Isusa Hrista – Božića, profesor Šabačke gimnazije, Damjan Marinković, priredio izvođenje komada ,,Svetislav i Milena“, Jovana Sterije Popovića, što govori da je tradicija pozorišnog života u gradu duga skoro 185 godina, moralne i nekulturne nakaze koje su, 2020. godine, okupirale naš grad čine sve da satru i unište sve lepo i čestito što je služilo za ponos. A Šabačko pozorište je nešto sa čim se mi, građani ovog grada, istinski ponosimo.
Јavni skup „Pozorište o koncu“
U nedelju 30.3.2025. sa početkom u 14 časova, sindikat NEZAVISNOST – kod poslodavca „Šabačko pozorište“ organizovaće javni skup „Pozorište o koncu“.
Skup se organizuje kao vid podrške zahtevima većine kolektiva Šabačkog pozorišta uključujući ceo glumački ansambl:
- Stavljanje izmena pravilnika o sistematizaciji van snage
- Vraćanje otpuštene Jelene Ivetić na mesto organizatora programa
- Razrešenje v.d. direktora Aleksandre Delić
Sindikat podseća da je v.d. direktora (kojoj je sada istekao mandat) Aleksandra Delić samovoljno donela izmene sistematizacije kojima je ugasila četiri radna mesta i otpustila Jelenu Ivetić. Ovo je uradila bez znanja upravnog odbora i reprezentativnog sindikata, a otkaz je zaposlenoj uručila dan pre nego što su izmene stupile na snagu.
Većina kolektiva uključujući ceo glumački ansambl je neposredno pre ovoga javno pružila podršku studentima i njihovim zahtevima, što su nastavili da čine uprkos zastrašivanjima, otkazima i opstrukciji rada.
Uprkos zahtevima većine kolektiva pozorišta, na dnevni red sednice skupštine gada Šapca zakazane za 2.4.2025, stavljena je tačka imenovanja direktora pozorišta.
Sindikat vas poziva da svojim prisustvom, dostojanstveno pružite podršku zaposlenima u borbi za pravdu, pravo na rad i slobodu mišljenja.
Kultura je ono što najviše smeta primitivnoj rulji koja trenutno vlada gradom Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka jer se ona snalazi jedino u primitivizmu i nemoralu.
Budžet za kulturu smanjen je sa 7% na neki nebitan procenat a vađenjem „čivije“ iz točka Šabačkog pozorišta ponadali su se da će se kola ove respektabilne ustanove sunovratiti u ambis i tako „uštedeti“ i taj skromi novac namenjen za kulturu i ovu ustanovu i usmeriti ga u neke druge svrhe.
Ali, krajnje je vreme da im pokažemo da su se malo zajebali (izvinite) jer pozorište je naše a ne njihovo i zato moramo sprečiti da oni svoj pakleni plan sprovedu u delo.
I, da se razumemo, ovde nije problem u tome što je vd direktorka bila i ostala samo „strano telo“ u ovoj kulturnoj ustanovi već to što je umislila da je postala „gospođa ministarka“, i da može, kao i ona Nušićeva, da „razvodi i udaje“ koga hoće i kako hoće.
Naravno, ne čudi što joj je samosvesna Jelena Ivetić prva zasmetala jer je Jelena, za ove silne godine koliko radi u Šabačkom pozorištu, postala „zaštitno lice“ ove kulturne ustanove koja nas je, uvek sa vedrim osmehom na licu i lepim rečima dočekivala i ispraćala a „mrgodna“ vd ditektorka to nije mogla da podnese. Sujeta je čudo pa je šabačka „gospođa ministarka“ pomislila da je moguće da pozorište „razvede“ od Jelene a da ga uda za neke dve nove „udavače“ koje joj je partija nasočila a koje će joj biti ponizne i poslušne i na kojima će moći da se iživljava kako joj je volja.
Razlika između Nušićeve originalne drame i ove naše, sadašnje, je u tome što nemoralni ovdašnji Mandarin, Bo Bo Bi, podržava svoju „vršiteljku dužnosti“ u svim glupostima koje čini i neće, pod pritiskom javnosti, podneti ostavku niti će dozvoliti da Ona bude smenjena i pored velikog nezadovoljstva kolektiva i građana i sprdnje kojom su izloženi.
Međutim, ova drama, neprimerena i za „Čivijadu“, nije sramota samo Mandarina i njegove „vršiteljke dužnosti“ već je mnogo veća sramota svih nas koji ovo posmatramo i navodno dajemo neku „podršku“. Deklerativnu, uglavno.
Ipak, više od hiljadu Šapčana, na Zboru održanom prošlog ponedeljka, izglasali su podršku zahtevima glumaca i dela kolektiva šabačkog pozorišta i obavezalo se da će sutra (nedelja, 30.03.) doći pred pozorište. A odluke zbora moraju da se poštuju inače oni neće imati smisla.
Takođe, velika obaveza i dužnost odbornika u Skupštini grada, koji nisu u vlasti a kojima su građani, svojim glasovima, dali poverenje da ih zastupaju, da dođu na sednicu i spreče izglasavanje „uvođenja u stalnu radnu dužnost“ Mandarinove „vršiteljke dužnosti“, kao i mnoge druge predloge koji nanose ili će naneti štetu grada. Opravdanja za petogodišnje „mrtvilo“ nema jer u Skupštini grada Šapca oni ne zastupaju sebe i svoje lične interese, kako su umislili, već desetine hiljada građana koji su za njih glasali. Ako to do sad nisu shvatili onda je vreme da se iz politike povuČu, ne zamajavaju više građane ali i da otvore prostor za neke nove ljude kojih, na sreću, imamo.
Glumcima i delu kolektiva koji su najavili protest „Pozorište o koncu“ treba pružiti apsolutnu podršku. Pre svega što su oni bili i ostali naša radost i što su nam život činili lepšim. I što će nastaviti i dalje to da čine.
Takođe, verujem da će svojim angažovanjem, a uz našu podršku, učiniti sve da se ugašeni festivl, u nekom prikladnom obliku, ipak održi. Ako ne u pozorišnoj sali onda na ulici.
Ali, otom-potom, sad je važno da svojim prisustvom na sutrašnjem zboru pokažemo da smo svim srcem uz njih. I da volimo svoje pozorište. Ono naše…
Ivan Kovačević
