Dragi moji,
ovaj januar, za razliku od pređašnjih, prolazi nekako ubrzano. Preleteše dani od Nove godine preko Božića, Srpske Nove, Jovanjdana i Svetog Save, kao da su trajali po par sati… A svakodnevnica nikada dinamičnija i nikad uzbudljivija. Pandemija odnosi svoje žrtve, desetine dnevno, hiljade se zaražavaju, stigle su i vakcine, malo američke, malo ruske i ponajviše kineske (Kineza ima najviše, zar ne)… ali ni to ne učini naše živote mirnijim i spokojnijim…Naprotiv,građani raspolućeni, dilemom da li primiti cepivo (ružna srpska reč) s jedne, ali i koju od ponuđenih, sa druge strane…
Izbor je zapravo sužen, možemo da biramo između kineskih ili nevakcinisanja… Tako je za sada… Ono što svakako unosi zabunu jeste to što je ne mali broj lekara i medicinskog osoblja odbio da primi vakcinu, bilo koju. Zbog čega, kome se ne veruje i zašto? U ozbiljnoj državi, ovakvi slučajevi bi svakako bili sankcionisani… Kod nas, nikom ništa… A država želi da vakciniše što više građana… O čemu se onda ovde radi?
Srbi se ovih dana dele i po još jednom pitanju, koje je iskrslo kao senzacija velikih razmera, takoreći afera… Neki vlasnik glumačke škole, ugledni i na daleko čuveni gospodin, kako tvrde njegove ranije učenice, iskorišćavao je svoj položaj i prisiljavao ih na sve i svašta… još maloletne… Neki kažu da veruju njemu, neki kažu da ne veruju njima… tim devojakama, sada glumicama… Jedni ga brane, pa kažu da je sve bilo dobrovoljno i uz pristanak žrtava, a drugi stoje na stanovištu da ga treba razapeti, i to za primer… Istina je negde u sudskim spisima, i to bi trebalo tako da bude u državama koje poštuju red i zakon. Niko nije kriv dok se ne dokaže, a kad se dokaže, zna se… Hoćemo li se na to ikada navići…? Nisam siguran…
Šabac je dobio novu vlast, ali mi se čini da su opet ostali stari problemi. Zagađenje grada je itekako primetno i oseća se naročito u večernjim satima… Ne pomažu ti ni zelene stranke ni pokreti ni udruženja… Vlast mora da reaguje po Zakonima ove zemlje… Dani prolaze, dim se vije, truje, smeta, ali i budi sećanja na one dane kada se nije moglo izaći iz kuće… Dokle? Nadam se da barem oko ovoga, mi nismo podeljeni, ako i jesmo oko svega drugog… barem u nečemu, moramo biti jedinstveni… Ugasite dimnjake koji ubijaju… Primenite Zakon…
Sve Vas volim i pozdravljam.
