Pozivamo Vas na otvaranje izložbe u Narodnom muzeju Šabac,
Pozdravi i uspomene sa godišnjih odmora u Jugoslaviji iz druge polovine HH veka
Autor izložbe: Aleksandra Jovanović, etnolog-antropolog
Otvaranje izložbe: četvrtak 7.8.2025. godine u 14 časova
Izložba „Kuda na odmor“ sastoji se iz četiri segmenta. Prvi deo odnosi se na sticanje prava radnika na plaćeni godišnji odmor, demokratizaciju putovanja i razvoj turizma u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Drugi segment izložbe odnosi se na odmor na moru, tj. na Jadranu, treći na odmor na planini, a četvrti na odmor u banji.
U cilju poboljšanja položaja radnika i efikasnosti proizvodnje u posleratnoj Jugoslaviji, zaposleni su 1946. godine stekli pravo na plaćeni godišnji odmor. Time je otpočela i demokratizacija putovanja i razvoj turizma.
Posle Drugog svetskog rata jedan od glavnih problema vlade bilo je kako ubediti ljude da koriste godišnji odmor jer nisu imali naviku i nisu shvatali potrebu odlaska na odmor, pogotovo ljudi iz ruralnih sredina, koji su tek ušli u svet radništva. Država je na sve načine pokušavala da populariše godišnje odmore kako bi uverila ljude da je turistička aktivnost za vreme godišnjeg odmora nešto što im čini dobro i iz razloga produktivnosti radnika na poslu, jer će odmorni ljudi bolje raditi. Podsticaji u vidu popusta na putovanja, obnova i nacionalizacija smeštaja na jadranskoj obali, osnivanje radničkih i sindikalnih odmarališta pri javnim preduzećima, bili su deo koncepta socijalnog turizma koji se razvijao u Jugoslaviji pedesetih godina HH veka.
Turizam u bivšoj Jugoslaviji je počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina HH veka. Projekat demokratizacije putovanja i godišnjeg odmora, stvarao je nove navike kod radničke klase koja prepoznaje značaj i povoljan uticaj odmora i putovanja. Odmor na moru, banji ili planini, više nije bio luksuz za manjinu, već je postao pravo radnika, nešto što se podrazumeva. Oko polovine građana negde putuje za vreme godišnjeg odmora, a većina je birala more. Domaći gosti uživaju u radničkim odmaralištima, kampovima, hotelima, privatnom smeštaju, vikendicama, uglavnom na Jadranu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Jugoslavija je bila u fazi masovnog, komercijalnog turizma, kada je pored domaćih, veliki broj turista na Jadransko primorje dolazio sa Zapada, što je značilo i porast deviznog prihoda.
Sa političkim i socioekonomskim promenama, raspadom Jugoslavije i ratovima devedesetih godina, turizam je izgubio socijalnu stranu i postao komercijalna delatnost. Putovanje na odmor više nije masovno pravo, već individualni doživljaj koji treba dobro platiti. Ranije stečena navika putovanja mnogima je postala teže ostvariva ili nemoguća, postala je privilegija.
Narodni muzej Šabac
