Dragi moji,
preteški dani, preteško vreme. Bolest čije se poreklo ne naslućuje, sumorne i užasavajuće brojke zaraženih i umrlih, haotična, neprincipijelna oficijelna struka, koja se ne skida sa TV-a, i ona druga struka koja izgara na bolničkim frontovima, predsednik koji obilazi noću gradilišta novih bolnica, gde promoviše sebe i svoju vlast, smrt Patrijarha kao medijska predstava sa bezbroj, bez skrupule izrečenih gluposti… opšta apatija i beznađe, jednom rečju, pretvorili su nas u jedan veliki i tragični rijaliti… srpski rijaliti u kojem ima svega i svačega, ali ne i morala, skrupule, poštovanja i ma kakvog koncepta… baš kako je u Pinkovim Zadrugama i Marićevim – Parovima…
Zato mi Srbija, ovih dana, liči na jednu olupinu od broda, koja bez ikakve kontrole luta morima, udara gde stigne, odbija se, nakreće se na jednu, pa na drugu stranu, ali nekako pluta… kormilo ne funkcioniše, posada je tu negde, a putnici u panici… neki skaču sa broda…
Kako je do svega ovoga došlo, jasno je svakome ko iole zna da promisli svojom glavom, ali kako će se sve završiti, mislim da jedino Svevišnji zna… te da će prema nama, ponovo biti milostiv… Sve me ovo podseća na Srbiju u vremenu pred Prvi veliki rat i sve one godine tog rata, do oslobođenja 1918.g. i Golgotu koju smo, kao narod, tada prošli, uz velike gubitke… Samo, da li smo mi, svi mi zajedno, taj isti narod, i da li imamo nekog novog Mišića, Stepu, Bojovića, Petra Prvog, Nikolu Pašića… Nisam siguran… Možda ih i ima, ali gde su…
Sudeći po tome kako smo, pre neki dan, naivno progutali vreo krompir vezan za proterivanje našeg Ambasadora iz (još uvek) Milove Crne Gore, pa poleteli da i mi proglasimo njihovog Tarzana nepoželjnim među nama, a onda, posle samo 24 sata se dozvali pameti i shvatili da smo pogrešili, povlačeći tu brzopletu odluku o Tarzanu, jasno je da će nas amaterizam koštati… Vlada, u kojoj sede mnogi,ali svakako velika većina, potpuno nekompetentnih likova, za resore koji su im povereni, i koja bez ikakve kontrole Skupštine, sluša isključivo reči i stavove jednog čoveka, ne može doneti ništa dobro Narodu… Ako nam se svet zbog ovog skandala samo smeje, dobro je, mada nama nije smešno, jer država, ipak nije igračka… Ozbiljna je to i opasna stvar… a ono što je neozbiljno u njoj, pogađa ceo jedan Narod… ma šta o njemu, u krajnjem, vlast, istinski mislila… Možda je taj Narod problem, moguće i da jeste, ali ga ne možemo menjati, takav je kakav je… A koga onda možemo da menjamo…??? Teško pitanje, a lak odgovor… Ako neko ne zna šta treba da se radi, neka sačeka, odgovoriće mu se i samo… nisam siguran da odgovor ne stigne vrlo brzo… Brže nego iko misli… ali sigurno pre proleća 2022.g. Srbija mora da krene u nove Izbore… odmah, urgentno… da ne bi bilo kasno…
Sve Vas volim i pozdravljam.