I, tako, dok se dvadeset dana zaluđujemo rezultatima izbora i ne nadziremo tome kraj, dok se zamlaćujemo ko je u Srbiji vlast, ili uz vlast, a ko opozicija, ili lažna opozicija, dok nam podmeću „kosku“ da se oko nje, ko psi, gložimo, ko je za Rusiju a ko za EU, a sa malih ekrana nam serviraju priče da smo „ekonomski tigar“ i najveća „vojna sila“, dotle Srbija nezadrživo srlja u propast. A, i, skoro, svi mi zajedno sa njom.
Pljačka se na sve strane, kriminal cveta, kradu se i volšebno nestaju „robne rezerve“, a cene upravo te robe, iz robnih rezervi, koju nam je danima pokazivao bivši i sadašnji predsednik, sve je veća i veća.
Cena šećera, za kilogram, dostigla je 119. dinara. Mada, ne znam kako im je promaklo pa da nisu počeli da ga pakuju po, recimo, 695 grama i zadrže cenu od 80 dinara. I da nas ubede da se cene ne menjaju. Jer mi smo stvoreni za tako nešto. Da budemo budale i ovce.
Srećni vam praznici. Naročito onaj 1. maj kad očekujemo saopštenja predstavnika sindikata. I novi dokaz da smo budale i ovce.
Ivan Kovačević
Fotografiju nam je poslao jedan naš čitalac
