ZAPISI I NEPROBUĐENOG GRADA
Izgradnja kružnog toka na Dumači, jednoj od najvažnijih raskrsnica na području grada Šapca koja reguliše skretanja ka Valjevu, Mišaru i Obrenovcu počela je u prvoj polovini avgusta 2012. godine. Radovi su obavljeni u sklopu rekonstrukcije puta Obrenovac-Mišar. Nosilac posla bilo je preduzeće „Interkop“, podizvođač „Dumača“, a deo radova izvodilo je i PZP „Valjevo“.
Projekat za izgradnju kružnog toka uradila je Direkcija za puteve grada Šapca na zahtev građana MZ Jelenča. Radove u vrednosti od 25 miliona dinara finansirala je Republika Srbija posredstvom JP Putevi Srbije.
-Raskrsnica će biti mnogo bezbednija za vozače, a rasterećenje saobraćaja olakšaće svakodnevicu meštanima ovog kraja. Rešićemo problem uskog grla saobraćaja – istakao je Miloš Milošević, tadašnji gradonačelnik Šapca, prilikom obilaska tih radova.
A trinaest godina kasnije ovaj kružni tok je potpuno devastiran i nebezbedan za saobraćaj. Na samom kružnom toku pojavile su se brojne, takozvane, „udarne rupe“ koje značajno otežavaju protok saobraćaja a i asfalt je prilično propao pod teretom velikog broja teških kamiona koji ovim tokom svakodnevno prolaze.
Za održavanje ovog kružnog toka nadležna je država ali je zanimljivo da su oni koji vode ovaj grad potpuno nezainteresovani za probleme svojih građana a i, očito je, da ih ne zanima što su, lično oni, grad potpuno zaustavili u razvoju. I da ih nije briga ni to što se za vreme njihove vladavine grad potpuno raspada i rastače, u svim segmentima. Od priče da će kad SNS dođe na vlast Šabac postati „partner svoje države“, ma šta im to značilo, došli smo do činjenice da je Šabac postao „partner svojoj državi“ ali grad i građani od toga neku vajdu nisu videli. Ono što su mogli da vide a naročito da čuju je to da je država davala velike pare, za neke projekte, ali malo toga urađenog od tih para može da se vidi. Verovatno ćemo o sudbini tog novca saznati onda kad „država“ reši da i u Šapcu uhapsi nekog. Onako, simbolično, da narod ima o čemu da priča i da se neko vreme zabavlja.
O svemu ovome građani ćute ili „mumlaju“ a oni koji su i hteli nešto da kažu njihove izjave nisu primerene da se javno objave. Međutim, mnogima od njih nije jasno zašto se po ovoj temi ne oglašava ni „opoziciona“ odbornica sa prostora ove mesne zajednice, Ljiljana Perić, kojoj su građani dali svoj glas da ih zastupa tamo gde treba to da radi, u institucijama, a ne na društvenim mrežama.
Zanimljivo je da se po ovoj temi, a i brojnim drugim, ne oglašava ni Miloš Milošević, nekadašnji gradonačelnik koji je za vreme svojih nekoliko mandata dosta toga dobrog učinio za razvoj Šapca, a koji je, gle čuda, sada odbornik u Skupštini grada Šapca i koji je u „bojkotu“ nečega. Mada običnim građanima nije jasno koga on to bojkotuje: lokalnu vlast koja radi šta hoće i bez ikakve kontrole ili građane koji su mu dali glas da zastupa njihove interese. Bilo bi zanimljivo da se i sam Miloš Milošević oglasi javno i objasni građanima kako, iz njegovog ugla, izgleda grad danas u odnosu na ono što je On za sobom ostavio. I zašto ne čini ništa da spreči, da zbog neodržavanja i nebrige, propada sve ono dobro što je u Šapcu urađeno. A nekad mu je smetala i zastava koju je vetar pocepao na „barjaku“ pored Trezora i tražio od nadležnih da je odmah zamene jer ruži izgled grada.
A o čemu se ovde radi vrlo brzo ćemo saznati. Samo da neko ne pomisli da može da nam vređa inteligenciju!?
Ivan Kovačević
