RESTITUCIJA PO ZAHTEVU MIROLjUBA KURTOVIĆA
Miroljub Kurtović je posle smrti svog oca Koste Kurtovića preuzeo zahtev za Restituciju na imovinu dede Pavla Kurtovića.
Pavle je iz ideoloških razloga lišen života, pa je kao nasledniku Josifa Kurtovića, po njegovoj rehabilitaciji pravo na restituciju pripale Pavlovim naslednicima.
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u članu 2 stav 1 alineja 10 predviđeno pravo na vraćanje i obeštećenje konfiskovane imovine po završetku drugog svetskog rata (Sl.l. DFJ, br. 40/45). Po tada važećim Zakonima donošenim posle 1945. godine. Zakona o izvršenju kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravnih mera osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je ono imalo u vreme pravosnažnosti presude (član 83 stav 2 Zakona).
Dokaz: rešenje Gž. 529/54
Rešenjem o rehabilitaciji Pavla Kurtovića stavljen je van snage Zaključak br. R-97/46 sa dopunama i sve pravne posledice koje iz istog proizilaze.
Pošto je sva imovina Josifa Kurtovića popisana kao imovina Pavla Kurtovića i kao takva konfiskovana, stavljanjem van snage zaključka br. R-97/46, moralo se vratiti na testament Josifa Kurtovića i na osnovu želje testatora ispoštovati podneto pravo Miroljuba Kurtovića u skladu sa Zakonom.
Pošto su svi naslednici po testamentu Josifa Kurtovića pomrli, pravni eksperti su zaključili da na osnovu izjave – svedočenja Koste Kurtovića, njegov sin Miroljub može ostvariti pravo na celokupnu imovinu Josifa Kurtovića.
Svedočenje Koste Kurtovića pored činjenica na osnovu kojih je rehabilitovan Pavle Kurtović naveo je i jednu neistinu koja je bez dokumenta da je istinita, zloupotrebljena. Laza Kurtović je bio isključen iz nasledstva Josifa Kurtovića. Pošto su naslednici Milosav, Đorđe i Petar pomrli bez naslednika, a Leposava i Milica po deobi 17 varoških kat. par. ostvarile svoje pravo, sva ostala imovina ostala je po ukidanju FIDEAKOMISA suvlasnička između Pavla i udove Đorđa Kurtovića Danice Kurtović. Pošto je imovina bila nepodeljena po premeru iz 1961. godine nijedna novoformirana parcela nije se mogla pravno povezati sa Pavlom, a potom naslednikom Kostom, pa Miroljubom Kurtovićem.
Dokaz: rešenje Gž. 529/54 i Zaključak 744/45.
Sve činjenice koje su izvedene na osnovu pravosnažnih odluka dokazuju da nije postao pravosnažni dokument da je Pavle Kurtović posedovao kat. par. od kojih su premerom 1961. godine formirane nove.
Nema osnova za vraćanje u naturalnom obliku. Miroljub Kurtović ima pravo na OBEŠTEĆENjE u iznosu od 25 posto od ukupnog prava na obeštećenje po Zakonu.
Pravni zastupnici Miroljuba Kurtovića su tumačili da se Miroljubovo pravo može ostvariti na svedočenju bez pravosnažnog dokumenta. Svi organi, institucije i pojedici su OBMANjIVANI proizvoljnim konstatacijama. Drastičan primer je odgovor na žalbu gradskog pravobranilaštva grada Šapca od 22.08.2023. godine na del. reš. A.R.P. Kragujevac br. 46-003204/2023 od 02.08.2023. godine. Punomoćnik Gordana Kurtović navodi da kat. par. koje je nabrojala nisu prvobitno bile vlasništvo Josifa Kurtovića, ali ne navodi i ne poziva se na pravosnažnu odluku u čijem su vlasništvu bile pre konfiskacije 23.03.1946. godine. Ne može se pozivati na popis narodnooslobodilačkog odbora koji je, pošto je Pavle Kurtović lišen života bez suđenja kao ratni neprijatelj, imovinu Josifa Kurtovića popisala kao imovinu Pavla Kurtovića. Navodi da je Mihailo Kurtović ( zvani Laza od građana prozvan Cuker Laza) posedovao štedne uloge što je tačno, ali ne navodi da je bio isključen iz nasledstva imovine Josifa Kurtovića jer nije poštovao njegovu ženu Šanu. Tim tvrdnjama zastupnik Gordana Kurtović uspela je da dovede u zabludu mnoge institucije i pojedince što je imalo za posledicu pogrešno vođenog postupka po zahtevu Miroljuba Kurtovića.
Ja osnovano sumnjam da je dovođenje u zabludu institucija i pojedinaca rađena namerno. Naime, pošto su svi naslednici po testamentu pomrli procenili su da niko neće istraživati testament Josifa Kurtovića. Procenjeno je da će bez problema moći da se na osnovu premera iz 1961. godine uz grubo kršenje Zakona i testamenta koji je neprikosnoven, moći da stavljaju zabeležbe, a potom vrše iznude od građana.
Postupcima je ugroženo Ustavno pravo (čl. 58 i 88 Ustava) za desetine hiljada građana od čega je oko polovina na području grada Šapca. Posebno je pokušaj otimanja Doma penzionera u ul. Karađorđevoj 34 primer korupcije. Za kat. par. 6222/1, stari br. 776/1 pov. 18,20 ha nije imalo osnova da se uvrsti u postupak restitucije. Navedena kat. par. je podelom varoške imovine Šapca bila među 8 koje su pripale Milosavu, Đorđu i Petru, a nasledila ih je Đorđeva udova Danica i iste prodala penzionerima. Žalosno je, sramota i ponižavajuće što od uzurpiranja uličnih prostorija Doma od 19.04.2021. goidne, do sada nije preduzeto potrebno da se Kurtović iz njih iseli. Presudom U.S. 10 U. 27320/22 od 09.02.2023. godine tužba Kurtovića je odbijena. Rešenjem U.S. Srbije Uzp. 108/2023 odbačen je zahtev za preispitivanjem odluke U.S. kao nedopušten. Kurtović je podneo novu tužbu za istu kat. par. i objekte na njoj i istu je U.S. presudom 23 U. 29005/22 od 25.10.2024. godine odbio. Šta je potrebno da Udruženje u čije nosioce funkcija sumnjam da su od početka umešani u pokušaj OTIMANjA Doma penzionera preko Suda Kurtovića iseli iz uzurpiranih prostorija.
Poštovani treba li građani, a njih je više hiljada da protestima i neredima ostvaruju svoja prava, ili treba da se pošto su ispoštovane sve institucije u Srbiji da se obratimo međunarodnim u Strazburu ili Hagu.
Po pitanju zahteva Miroljuba Kurtovića za vraćanje ili OBEŠTEĆENjE na koje ima pravo sve je jasno. Potrebno je samo da se nadležni upozore da poštujući Zakon okončaju ovaj spor i desetinu hiljada građana i oko 25 000 penzionera oslobode terora i prekinu uveliko prisutnu KORUPCIJU ogromnih razmera.
U Šapcu, 27.03.2025. godine.
Marjan Dukić
