Dragi moji,
da ipak ne živimo u normalnoj zemlji, jasno nam je svakog dana, ali jedno pitanje uvek ostaje bez odgovora: zbog čega je to tako…? Analizirajmo razloge i odgovor je, čini se jednostavan… Pomoć kod pronalaženja odgovora, nudi nam i Velimir Velja Ilić u svojim “iskrenim” opservacijama, nastalim nakon saznanja da je “izigran” za mesto direktora “Koridora”… Da li bi sve ono što nam sada baca u oči, ikada izgovorio da mu je “gospodar” udelio obećanu mrvicu vlasti…? Naravno da ne bi… I tu negde, u svemu tome, zapravo leži odgovor na pitanje koje nam lebdi bez odgovora… Kod nas je sve politika, pusti i ogoljeni interesi pojedinaca, preplitanje trgovine i stranačkih pozicija, nemoral, s jedne, a sunovrat stručnosti, znanja, visokih kodeksa, poštenja i odgovornosti, sa druge strane… Zato nam i jeste ovako kako nam je… Svaki polupismeni aparatčik svoje stranke puca na visoko državno mesto, da se on pita, da on odlučuje, da se bogati, mešetari, da bude neko i nešto… a što to svima šteti i koči nas… koga je briga… Nije važno… Ako bismo izmenili pravila ponašanja u sferi politike, uveli u taj deo društva moral, stručnost i odgovornost kao vrhunske kategorije, šta bi od današnjih lidera ostalo i ko bi pretekao… Malo njih… Ne bi Velja pucao na fotelju Ministra nečega, Rasim ne bi bio ministarska devojka za sve, Ivica ne bi bio i za unutrašnje i za spoljne poslove… a tek Krkobabić za BDP… ma ko bi ih sve pobrojao… ima ih na hiljade.
Pre nekoliko nedelja, Srbija je bila praktično na ivici ratnog sukoba, jer neki junoša Đurić, kao šef Vladinog koordinacionog tela za Kosovo, poželeo da ukrašenim vozom uđe u Mitrovicu… naravno Kosovsku. Dao je on da se spolja na vagonima, ispiše na više od 20 jezika parola “Kosovo je Srbija” i krenuo (zli jezici kažu da je iz voza on izašao još u Rakovici), pri čemu je unutrašnjost voza osliikana pravoslavnim motivima Manastira sa Kosova i Metohije… Ne ulazeći u to ko je sve znao i odobrio da takav voz uopšte krene, pitam se, opet, ima li ikakve odgovornosti za tog Đurića…? On je preostale Srbe na Kosovu, tom idejom o ilustrovanom vozu, doveo u veliku, životnu opasnost… pa neće valjda biti i tu ono naše: nikom ništa… Mislim se, šta bi bilo u Beogradu kada bi iz Prištine krenuo voz sa parolom na 21 jeziku: “Kosovo je Albanija”…
Pre neki dan smo doživeli nešto vrlo čudno. Premijer je svečano utvrdio da je EPS varao građane na računima za struju za decembar prošle godine. Obećao je da će računi biti ispravljeni. Ne znam šta se dešava sa tim računima za struju, ali znam da je direktor EPS-a umesto izvinjenja građanima, koji su varani od strane institucije na čijem je čelu, uputio izvinjenje Premijeru Vučiću, zabrinut zbog toga što se ovaj ljuti… ”Žao mi je što je Premijer ljut”… A građani? Ma ajte molim Vas, ko se još sekira za građane…
Jedna izraelska novinarka je proterana iz Srbije, jer je želela da postavi neko nezgodno pitanje predsedniku srpske Vlade. Ako sam dobro razumeo, htela je da pita da li je istina da se pare iz EPS-a,Telekoma, RTB Bor i drugih Javnih (čitaj partijskih) preduzeća prvo prebacuju na neki off shore račun na Kipru, a odatle idu u Saudi Arabiju, i tako konačno dođu do “Beograda na vodi”… Ne znam zašto bi ovakvo pitanje bilo nagrađeno proterivanjem onoga ko ga postavlja, jer je odgovor jednostavan: nije istina i tačka… Umesto što ga je htela postaviti glavnim ljudima u zemlji, trebalo je da ga postavi Draganu iz Informera… Em bi dobila odgovor, em ne bi bila proterana… Nije informisana, mislim ta novinarka iz Izraela…
Dok je još enigma zvana “KO ĆE BITI KANDIDAT za Predsednika Srbije” ispred vladajućih stranaka, i dok se nagađa zašto to neće biti Toma, a hoće Aleksandar, ono što se u Srbiji naziva opozicijom, krenuće u “boj za presto” sa više kandidata. Vuk Jeremić, Saša Janković, Boško Obradović, Vojislav Šešelj… sve su to kandidati protiv vladajućih… barem tako se predstavljaju. Zapravo, oni, to jest neki od njih, lepo će posao da odrade za vlast i njihovog kandidata… Mada, pomalo počinjem i da razumem njihove kandidature. Jer, ako im protivkandidat bude Vučić, a hoće, svi su oni bez šanse… a kad nemaš šansu onda važi pravilo: promoviši sebe i uzmi koju paricu iz Budžeta… Nije loše… Bilbordi, televizije, novine… iha.
I tako, okovani u sneg i led, a sve očekujući zrake sunca i otopljenje, uživamo u lepotama života u Srbiji… Ima struje, ima benzina, ima grejanja… marketi su prepuni svakojake robe, mame nas akcije i sniženja, televizije nas zasipaju političarima i raznim informacijama u vezi sa njima, ali i rialiti silikoninima… žuta štampa nikad aktivnija, podzemlje takođe, i tako… Samo eto, ima jedna mala stvar koja ovu idilu kvari… Nemamo para… To zašto i kako nemamo para, pokušajte sami sebi da odgovorite, ali nikako ne gubite iz vida sve ono o čemu sam pisao u prethodnim stavovima… možda Vam bude jasnije zašto je to tako… danas u Srbiji… Možda nam bude bolje s proleća, kada nam Migovi dolete, a mađarski ledolomci odu… I naša Maja opet počne da vežba balet… Au…
Sve Vas volim i pozdravljam.