Goran Džinović iz Tabanovića za „Podrinske“

Goran Džinović se u Tabanović, gde živi skoro tri decenije, preselio iz Šapca kada je bio peti razred osnovne škole. Bavio se poslom automehaničara za koji se školovao, ali i kreativnim radom – dekupažom i držanjem časova folklora. Otac je svojevremeno radio u „Kosmaju“, a  kasnije je otvorio automehaničarsku radionicu pored kuće u Tabanoviću koja je dobro poslovala 30 godina i u čijem je radu i sam učestvovao poslednje dve decenije. Pošto, nažalost, nakon tog perioda nije više bilo toliko posla, otišao je u penziju i posvetio se placu van kuće i poslovima u poljoprivredi.

Majka je počela postepeno da sadi malinu i sada imaju tri ara, od čega male količine plasiraju i u prodaju. Sade i nešto šljive da bi kasnije pekli rakiju. Zemlja u Tabanoviću je dobrog kvaliteta, a postoje i mogućnosti za bavljenje poljoprivredom, stočarstvom i voćarstvom. U desetak kilometara udaljenom Slepčeviću otac drži petnestak ovaca i ima hektar zemlje na kojoj gaji detelinu za njihovu prehranu. Goran je uključen u te poslove koliko mu obaveze dozvoljavaju i smatra da posla uvek ima za onog ko hoće da radi.

Osim u voćarstvu i ovčarstvu, sebe je pronašao u radu sa decom i mladima. Kao umetnički rukovodilac u KUD „Abrašević“ zadužen za rad u seoskim mesnim zajednicama angažovan je sa željom da mladi u tim sredinama pronađu sebe u aktivnostima koje im pričinjavaju zadovoljstvo i kroz koje će moći nešto da nauče i razviju svoju kreativnost.

-Želim da podstaknem mlade da se druže kroz kreativni rad i voljan sam da im u tome  pomognem, bez ikakve nadoknade. Radio sam sa njima dekupaž oko godinu i po dana u svojoj režiji i dao svoj doprinos da se animiraju, zabave i uz to nauče nešto novo. Pošto u selu imamo veliku halu koja je neuslovna, najpre smo se okupljali u kafiću fudbalskog kluba, a potom nam je mesna zajednica izašla u susret i ustupila svoje prostorije- kaže Goran.

Časove pohađaju deca uzrasta od četiri do 15 godina. Ima ih oko 35 od ranijih 40, budući da je nekolicina prešla u „Abrašević“.

Časovi folklora za mlade u Tabanoviću i okolnim selima mu prvenstveno predstavljaju veliko zadovoljstvo. Za sada u Drenovcu, Tabanoviću i Mišaru ima dve, u Klenku tri grupe, a polaznike ima i u Gornjoj Vranjskoj. Probe se održavaju u prostorijama mesnih zajednica ili domovima kulture. Devojčice su brojnije u odnosu na dečake, osim u Mišaru, gde je odnos pola- pola.

-Zadovoljstvo mi je da edukujem mlade o našoj kulturi, pesmama, koracima i tradicionalnim igrama. Posebno mi je drago što vidim da su veoma aktivni i brojni, u Drenovcu ih ima dvadesetak, u Tabanoviću i Mišaru četrdesetak, a veoma me obradovalo i što ima dvanaest devojaka od 15 do 18 godina koje su zainteresovane za folklor i staru baštinu- priznaje.

Na pomeranje i smenu generacija utiče promena sredine, budući da većina njih ima mogućnost da školu do četvrtog razreda pohađa u svom mestu, te kasnije obično nastavljaju u „Abraševiću“. Tabanović je blizu Šapca, udaljen svega pet kilometara, te mladi većinom ne idu iz tog sela, nego ostaju, što je lepo. Međutim, nedostaje im mesta za okupljanje, budući da ima samo kafana za starije ljude. Dom kulture nije u dobrom stanju više od dve decenije, ali ne postoji jedinstvo i volja meštana da se rekonstruiše. Bez obzira na te manjkavosti, on nikad nije žalio što se iz grada preselio u selo.

-Ne bih uopšte menjao grad za moje selo, zato što mislim da je prelepo. Imamo čist vazduh, jezero Šljunkaru, koje je naše mesto za provod u letnjim danima. U selu imam svoj mir, tišinu, svoje dvorište, a ako poželim buku, vrlo brzo mogu da dođem do grada- smatra.

U narednom periodu, u planu je organizovanje časova folklora u Maovima i Ševaricama. To će biti prilika da kroz spoj ljubavi prema tradiciji i aktivnosti i želje za druženjem u svom mestu, održe vatru na svojim ognjištima i u godinama koje dolaze.

D.Dimitrijević