Ophrvani drugim temama, previše smo zaboravili na mlade ljude. Nedopustivo i neoprostivo. Otuda sledeći tekst.
Svoje đake, u prvim školskim susretima, tradicionalno upoznajemo sa njihovim pravima i obavezama u novoj sredini. Kreativne slobode se, nažalost, ne pojavljuju kao tema tog upoznavanja. A i pojam đačkih sloboda se malčice deformisao u odnosu na “davna i prevaziđena vremena“ škole u koju smo nekada išli.
Mislim da bismo našim đacima, pored ovih trenutnih, sloboda i “sloboda”, mogli ponuditi i neke nove. Verujem da je puno mladih ljudi koji bi to jedva dočekali. Nije li vreme za konačno buđenje i negovanje kreativnih sloboda učenika.
Svetska iskustva na ovu temu nedovoljno su nam poznata, pa će se nekom učiniti da je to samo poziv na nekritičko napuštanje valjanog i tradicionalnog.
Profesorka Katrinel Tromp, kognitivna psihološkinja Otvorenog univerziteta u Prinstonu, Nju Džersi, podseća nas da su “ograničenja zapravo sidra kreativnosti”. Radimo nešto sa determinisanim ciljem, samo na drugi, kreativan način.
Sledi nekoliko primera, za razmišljanje.
– U kabinet informatike stigli su prvi račinari. Jedinom na desetak računara, ne bi mi bilo lako. Osećajući to, učenici koji su već imali iskustvo u radu na računarima, ponudili su mi pomoć. Rado sam ih, i oni to ponosno prihvatili, proglasio instruktorima i dao im slobodu da ostalima prenose svoja znanja. Neovlašćeno, za šta nisam imao nikakvu dozvolu, pa ni preporuku Ministarstva. Uspeh, najbolji mogući!
– Realizovali smo pripremnu nastavu za prijemni ispit iz matematike i imali u generaciji talentovanog učenika koji je pitao da li bismo mu dozvolili da održi jedan od termina priprema. Voleo bi, rekao je, da se oproba, možda jednog dana bude profesor. Dozvolili smo mu, inovativno. Prisustvovao sam času kao slušalac i svedočim da je izbor zadataka i način njihove realizacije bio za primer.
– Sve manifestacije koje škole organizuju najčešće su pod strogom kontrolom zaduženih profesora. A đaci tako nepogrešivo pogađaju želje publike. Najbolja su, po mom mišljenju, baš ona dešavanja u kojima se dozvoli sinergija svim učesnicima i organizatorima, tamo gde profesori ne vode glavnu reč po svaku cenu, što se od njih, tradicionalno, očekuje.
Kreativne slobode, tema za neka buduća vremena.