Iz ugla istoričara Branka Božića
Istorija čaja nas vraća u daleka vremena, jer se veruje da su ga pili još u praistoriji, a zna se da je o njemu pisano još pre naše ere. Veoma je zastupljen na Bliskom istoku, na teritoriji Rusije i Turske, kao i Velike Britanije i drugih zemalja u kojima se neguje tradicija ispijanja. Kod nas čaj je ušao u modu krajem 19. veka. U Velikoj sali Kulturnog centra Šabac u ponedeljak je, povodom 15. decembra, Međunarodnog dana čaja, kratku istoriju tog napitka predstavio istoričar Branko Božić. Pričom, posetioce je odveo na put oko sveta- od Kine, preko Britanije, Rusije, Indije, Japana, Turske, Egipta, Alžira, Tunisa……
Spasao milione života širom sveta
Uz neizostavno posluženje koje prati ispijanje toplog napitka kojem je posvećeno veče, publika je uživala u putovanju, otkrivajući do tada nepoznato.
Svakodnevno, širom sveta popije se 2,5 milijardi šoljica čaja, što ga, posle vode, čini najpopularnijim pićem na svetu. Primera radi, dnevno se popije 1,7 milijardi šoljica kafe. Svaka država je nešto dala čaju, a čaj je dao svima.
-Čaj je nesporno uticao na ljudsko društvo, geopolitički i društveno, a treba napomenuti i da je spasao milione života širom sveta. Prokuvana voda sa dodatkom tanina, koji ima antibakterijsko dejstvo, i kofeina, doprinela je smanjenju broja obolelih od kolere i dizenterije. Majke su putem mleka te lekovite sastojke prenosile na decu i na taj način smanjila se smrtnost novorođančadi. Mi smo pre svega zemlja kafe koju nazivamo turska kafa, iako Turci najviše piju crni čaj. Srbi su reč čaj preuzeli od ruskih carskih izbeglica i koristi se od početka 20. veka, a stara srpska reč za čaj je odvar i ukazuje na način pripreme napitka od lekovitog bilja. Ispijanje čaja u Japanu je ritual doveden do vrhunca i predstavlja vid umetničke forme. Turci piju najviše čaja na svetu- više od tri kilograma po stanovniku, zatim slede Irci, Britanci, Rusi i drugi- naveo je Božić.
Otkriven u Kini, raširili ga Britanci
Čajem se može smatrati samo onaj napitak koji se pravi od listova zimzelene biljke camellia sinensis. Od nje se prave četiri osnovna tipa čaja: beli, zeleni, ulong i crni čaj, koji čini 75 procenata čaja koji se popije u svetu. Crni čaj ima najviše kofeina. Opet, na 0,2 decilitra ima 45 miligrama, a kafa u istoj količini ima 100 miligarama. Kina i Indija su najveći proizvođači čaja, Indija i Šri Lanka najviše proizvode crni čaj, zeleni Kina i Japan, a Ulong se najviše proizvodi na Tajvanu. Postojbina i prirodno stanište čaja je Istok, odnosno Kina.
-Otkriće čaja pripisuje se drugom kineskom caru Šen Nungu 2.700 godine pre nove ere. Uz svilu, bio je temelj širenja trgovine Istoka sa Zapadom. Za širenje običaja ispijanja čaja najzaslužnija je Britanska imperija, koja je obuhvatala petinu zemaljske kugle i četvrtinu stanovništva, a ono što voli da pije Britanija, voli i svet. Ledeni i čaj u kesicama izmišljeni su u SAD. Tomas Saliven izmislio je čaj u kesicama 1904. godine- objasnio je Božić.
Kineska poslovica kaže: „Bolje tri dana bez hrane, nego jedan dan bez čaja“. Tijen Ji Heng, kineski filozof, izjavio je da se „čaj pije da bi se utišala buka sveta, koja ometa misao“. „Ako vam je hladno, čaj će vas ugrejati, ako vam je vruće, čaj će vas rashladiti, ako ste depresivni čas će vas razveseliti, ako ste uzbuđeni, čaj će vas smiriti“, zaključio je Vilijam Gledston.
O vrednosti čaja dovoljno govori podatak da je korišćen i kao moneta za plaćanje u Mongoliji i Kini sve do Drugog svetskog rata. Uvek se preliva vodom na 70 do 80 stepeni, da se ne bi ubila lekovita svojstva, a neki ne smeju da se hlade, budući da ispuštaju štetne sastojke po ljudski organizam. Za početak, najbolje je da jednu kafu uveče zamenimo jednom šoljicom čaja i već smo na putu da učinimo mnogo za svoje zdravlje.
D.Dimitrijević