Postizborni haos u Srbiji
Ako su već domaći i strani akreditovani posmatrači izbora konstatovali izbornu krađu, na svoj način, nečinjenjem, to potvrđuju i nadležne insttucije. Nije se tužilaštvo ni policija interesovala za falsifikovanje potpisa na listama za izbore, još manje za brojne fantomske glasače iz drugih krajeva i država, niti se prstom mrdnulo da se istraži kupovina glasova što je javno prezentovano snimcima iz kol- centra, još skandaloznije da nije istraženo ko su ti ljudi koji dolaze autobusima u Arenu…
Čak i predsednik države Aleksandar Vučić, inače diplomirani pravnik, javno ističe da ministar iz druge države ima pravo da glasa na lokalnim izborima u Novom Sadu: dva prebivališta, pa šta?!
Nije baš: pa šta! To nije po zakonu. I nakon svega, kada su uhvaćeni u krađi, kreće zamajavanje javnosti, skretanje na drugi kolosek, primena sile…
Tako u nedelju, sedmog dana protesta protiv krađe na izborima, policija i žandarmerija reaguje prekomernom upotrebom sile na demonstrante. Najpre su se organi reda ali i oružane sile stacionirali u Skupštini Grada Beograda, a po nekim bezbedononsim principima to zdanje je trebalo čuvati spolja, preventivno, kao što se to, na prmer, radi na utakmicama.
Nakon lupanja prozora, bacanja kamenja, pojavljuje se žandarmerija, sa sve oklopima i štitovima, silnim voznim parkom, a po procenama to je već bila brigada sa oko tri hiljade pripremljenih i obučenih „čuvara reda“. U svemu tome nekako se pomalja i sumnja o režiranosti ispoljenog nasilja. Otud povređeni policajac koji se infilitrirao u redove demostranata, tu su i neki mladići sa kapuljačama, a primera radi čitavih meseci na protestima nije zabeležen nijedan incident.
Majstor spinovanja, predsednik Vučić, zakazuje sednicu Saveta za bezbednost, a pritom je uhapšeno oko 40 demonstranata, mahom mladih ljudi, sa teškom optužbom rušenja ustavnog poretka. Kazna za ovo delo je do 12 godina zatvora.
Ali, gle čuda, ako ko krši Ustav onda je to predsednik države Vučić. Po ko zna koji put treba se podsetiti da politiku države Srbije vodi Vlada, a da predsednik odražava državno jedinstvo. Toga očigledno nema, nema naravno ni u naznakama reagovanja Ustavnog suda i njegovih 15 „uglednih pravnika“.
Uzgred, predsednik države olako izriče ocene koje su van njegovih ingerencija, ali i van logičkog i vrednosnog smisla, na primer: nije Koluvija uhvaćen sa deset tona, nego samo jednom tonom marihune, ili za Milana Radočića samo konstatuje da nije akademik!
Po starom običaju činjenice i problemi se stavljaju pod tepih, kao da izborna krađa nije ništa. A po Ustavu građani su nosioci suvereniteta, najviše vlasti, i niko nema pravo da im to onemogući, i pri tome im se garantuje da iskažu slobodnu volju na izborima. A toga nije bilo, počev od preduslova da budu objektivno, pravovremeno i celovito informisani.
Primera radi, u toj nedeljnoj noći, kada se mnogo toga dešavalo kod sedišta Grada Beograda, na RTS-u, prikazivala se serija „Selo gori, a baba se češlja“. Baš kao i onog osmog jula 2020. kada se policija brutalno obrušila na mirne demonstrante… i niko nije odgovarao za prekomernu upotrebu sile.
O policiji koja je dužna da štiti građane, ovakva kakva je, dovoljno govori što je policija pola sata držala zaključana vrata na zgradi RIK-a, kojoj je Mariniki Tepić sadašnji i dom i bolnička postelja dok štrajkuje glađu.
Jasno je da posle ovih izbora ništa neće biti isto u Srbiji. Ukoliko se priznaju rezultati dobijeni krađom, onda na proleće slede novi u sedamdesetak opština i gradova, opet po principima seljenja birača i svih drugih marifetluka režima. Jedna od svetlih tačaka u ovom mraku i sunovratu demokratije su studenti. Izašli su na ulice jer se bore za normalnu Srbiju, što sada to svakako nije.
Драган Ераковић