Sećanje
Neočekivana kiša me je zaustavila na korzou, tamo ispred izloga gde sam nekad kao dečak zaljubljen u društvo stajao i gledao, i gledao… Stojim opet na istom mestu prepun od emocija. Zamislite kako bi to danas izgledalo i susret posle 35 godina? Da se vratimo svi na svoja mesta kao te 89. godine i za primer, šta bi ove iste oči videle. Izgleda da bi život videle ovakav kakav je, bez onih najlepših boja, mirisa tehasa i bruta, 501 leviški, naik patika, majica robidekapo i džempera karingtona koji smo posebno nosili. Šetali smo ovom ulicom uznemirenih srca i širokih pogleda, sanjali velike snove o stvarima koje će sigurno doći samo za nas. Tamo smo se sretali, sretali, sretali i rastajali, niko ne zna kako i zašto. Neki kažu da oči sreću i prepoznaju one koje su nekad volele. Možda samo korzo sve zna i pamti, pa ga treba i drugačije zvati. Nama će ostati korzo! Izgleda da je, neslučajno, kiša u sred vrućeg avgusta i pokvarila ulicu korzoa ali možda su to neke suze koje su mi htele reći nešto.
Mitropolit Ivica Dobrijević