Kolektivno pismo iz Srbije za Fajnenšl tajms:
Kolektivno pismo iz Srbije upućeno je magazinu Fajnenšl tajms 17. juna povodom objave članka „Srbija spremna da da zeleno svetlo rudniku litijuma Rio Tinta“ (Serbia set to give green light to Rio Tinto lithium mine).
Portal PRVI PRVI NA SKALI, kao jedan od potpisnika, objavljuje integralni sadržaj pisma, koje je delom skraćeno za internet izdanje FT – Letter: Brussels risks backlash over Serbian lithium mine.
Vaš članak „Srbija spremna da da zeleno svetlo rudniku litijuma Rio Tinta“ pokazuje da, kada je novac u pitanju, EU i politički lideri spremni su da zažmure pred voljom naroda i da sarađuju sa neliberalnim vođom, koji je služio pod diktaturom Slobodana Miloševića. Nije tajna da predsednik Srbije Aleksandar Vučić održava svoju vlast zastrašivanjem i nameštanjem glasova, kao i da je povezan sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Izveštavajući da „nakon opštinskih izbora srpska vlada izgleda veruje da je obala čista da se nastavi sa projektom Jadar“ i da je njegovo otkazivanje bila „politička odluka“ – da se izbegnu nemiri uoči izbora, vi priznajete da Vučić i EU igraju geopolitičku igru koja zahteva nametanje sumnjivog rudnika stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji ga ne žele.
Da postoji „zeleno“ rudarenje, onda ne bi bilo potrebe za skupim PR vežbama, poput privatno finansiranog i sprovedenog radnog nacrta studije „Procena uticaja na životnu sredinu“, bez pravnog legitimiteta, koju je Rio Tinto objavio u Srbiji prošle nedelje, a nije deo nijedne srpske (ekološke) regulatorne procedure. Štaviše, predsednik Vučić ne može da da zeleno svetlo Rio Tintu jer projekat nema zakonsku osnovu, sve dozvole su mu poništene, ali i zato što je to van njegove pravne nadležnosti kao predsednika.
Ipak, najavio je međunarodnim medijima, a ne nama u Srbiji, da politički lideri dolaze u Beograd sledećeg meseca. Zbog čega? Zbog zvaničnog saopštenja o projektu bez pravnog osnova, bez ekološke dozvole i bez prostornog plana?
Ja sam jedan od hiljada ljudi koji su izašli na ulice da izraze svoje protivljenje rudniku. Ne postoje garancije EU koje mogu da izbrišu stvarni uticaj koji ovaj projekat ima na tlo, vodu, vazduh i zemljoradnike koji bi bili prisiljeni da napuste svoja imanja. Iako su se 2021. desili veliki protesti, ljudi u Srbiji ne zaboravljaju i mi ćemo se vratiti na ulice ako ovaj projekat vaskrsne.
Još uvek se sećamo „humanitarnog bombardovanja“ NATO i važnosti našeg kolektivnog glasa iz tog vremena. Nadam se da se nećemo sećati kako su politički lideri EU izdali same vrednosti zbog kojih su neki od nas verovali da pridruživanje EU znači dostojanstvo i snažnu vladavinu prava. Nadam se da EU neće učestvovati u okupaciji doline Jadra.
Mi u Srbiji nismo geopolitički šahovski pioni, margina koju treba žrtvovati da bi Brisel, Berlin i Pariz mogli da promovišu stilove života znatno iznad globalne prosečne potrošnje energije dok konstantno slabe svoje klimatske ciljeve. Mi smo ponosan i gostoljubiv narod, pa ako delegati EU dođu sledećeg meseca, dobrodošli su na ajvar i rakiju. Ali naš litijum će ostati u plodnom tlu koje nas hrani.
Kada progresivni zakonodavci u EU (uključujući Zelene) donose zakone kao što je Zakon o kritičnim sirovinama, otvoreno šalju poruku da su rudarski predlozi poput Rio Tintovog dobrodošli. Čineći to, odugovlače tešku borbu za ljudska i ekološka prava. Kada su ovi isti zakonodavci spremni da se udvaraju neliberalnom vođi radije nego da slušaju narod, to dovodi u pitanje evropski projekat koji posle poslednjih izbora cela Evropa izgleda da preispituje.
Ako postoji nešto za šta možemo da zahvalimo Rio Tintu, to je što nas je ujedinio sa ekološki svesnim ljudima iz cele Evrope i šire. Sa peticijama i pismima protiv ovog projekta i Zakona o kritičnim sirovinama koje je podržalo preko pola miliona potpisnika iz preko 35 zemalja*, Evropa treba da se probudi pred činjenicom da mi, narod, uzimamo stvari u svoje ruke.
Korporativno zauzimanje naše najplodnije zemlje nije moguće i mi ćemo zaštiti ovu zemlju svim sredstvima kojima raspolažemo.
Potpisnici
- Prof. dr Bogdan Šolaja, akademik
- Bojana Novaković, Marš sa Drine
- Prof. dr Branimir Grgur
- Ivan Nikolić, Marš sa Drine
- Prof. dr Ratko Ristić
- Udruženje Eko Surdulica
- Board of eco Serbia
- Prof. dr Nenad M. Kostić
- Dr Jagoš Raičević
- Predrag Marković
- Prof. dr Zoran Radovanović
- Prof. dr Slobodan Vukosavić, akademik
- Mladen Vladić, UG Ne dam Nu dau
- Vladimir Božić, UG Ne dam Nu dau
- Mirjana Đurđević, UG Ne dam Nu dau
- Uroš Anđelković
- Prof. dr Ljiljana Tomović
- Dragana Marković
- Prof. dr Aleksandra Smiljanić
- Dr Vladana Likar-Smiljanić
- Prof. dr Milan Damnjanović, akademik
- Irena Barbulović, UG Ne dam Nu dau
- Nenad Kovačević, UG Ne dam Nu dau
- Jelena Bunić, Marš sa Drine
- Dr Dragana Đorđević
- Daniela Mihajlović
- Andrijana Spasov
- Milenko Jovanović
- Dejan Milošević, PRVI PRVI NA SKALI
- dr Aleksandar Anđelković
- Katarina Vitas
- Sreten Đorđević, advokat
- Aleksandar Kulić, Borani se pitaju
Naslovna foto: Marš sa Drine, arhiva 2021.
Izvor: Marš sa Drine
Obrada: PRVI PRVI NA SKALI
