Ko se to i kako igra ugledom Gerontološkog centra?
Već duže vreme, od kada mi je jedan prijatelj poslao ovaj sramotni isečak iz jednog lokalnog nedeljnika, borim se sam sa sobom. Da li odgovoriti na ovu sramotu? A „sramota“ u ovom slučaju ima mnogo. Da počnemo od neprofesionalnosti kolega koje su pristale da objave, takozvani „demanti“ (REAGOVANJE) na neki tekst koji uopšte nije izašao u njihovim novinama. Ali na njih ne mogu da se ljutim jer oni su samo obični radnici a samim tim moraju i da rade onako „kako gazda kaže“. Nažalost medije u Srbiji privatizovali su ljudi koji sa ovom vrstom posla pojma nemaju ali im ona donose ugled i moć. Pa i novac. Mada bilo bi pošteno da su uz ovaj „demanti“ (REAGOVANJE) objavili i tekst na koji se on odnosi. Da javnost sama može da proceni ko je u pravu.
Druga „sramota“ je sama autorka ovog teksta koja se iz samo njoj znanih razloga odlučila da neki tekst „demantuje“ (REAGOVANJE) (sa sve slikom da je valjda prepoznaju), a u kojem se ona nigde ne pominje, u listu koji ga nije objavio. Jedino objašnjenje za to je, verovatno, da se „dodvori“ nekom iz trenutne lokalne vlasti i da na taj način, možda, pokaže da je „silno pogrešila“ što je na prošlim izborima podržala onu drugu stranu – koja je izgubila vlast. Mada, priča se (ja u to ne verujem) da je „pomagala“ obe strane. Neke javno neke tajno.
Međutim, najveća „sramota“ je ovo što je u ovom kratkom članku napisano. Tim pre što se u ovom slučaju radi o nemoćnim ljudima koji su prepušteni bezdušnim osobama kojima je posao da o njima brinu i koji, umesto da bar pred kraj života uživaju, koliko se može, doživljavaju šikaniranja kakva nisu zaslužili.
Zato, javno pitam, kako neko ko se predstavlja kao „humano srce“ može da stane na stranu „tiranina“? Namerno sam ih nazvao sa ovom stašnom rečju jer nju sve češće mogu da čujem od osoba koje mi se obraćaju i traže pomoć ne shvatajući da im ne mogu pomoći. Zbog nakardnog sistema u kojem živimo i zaštićenih nesposobnih partijskih poslušnika koji mogu da rade šta hoće. Ali prokleta nada uvek postoji… I „slamka spasa“…
Naravno, kako je ovo samo udvorički tekst, napisan za potrebe lokalnih političara, običnom čitaocu neće biti mnogo toga jasno ali, veruje se, da će „ugled“ koji autorka teksta ima u javnosti doprineti da se „PodriNjske novine“ prikažu kao lažovi i da se na taj način diskredituju.
Mada bilo bi dobro da su čitaoci imali mogućnost da pročitaju ceo taj „diskriminisani“ tekst. I da razmisle:
- Da li i zašto u Gerontološkom centru grejanje radi samo nekoliko sati dnevno? Pa se zbog toga ljudi smrzavaju.
- Da li osoblje maltretira pacijente? (Istraživala policija i Ministarstvo)
- Da li mačke šetaju po stolovima i jedu iz tanjira koje koriste korisnici ove ustanove?
- Da li…
Ima toga još mnogo lošeg što je u „spornom“ tekstu naposano. Ne sa ciljem da se „uruši“ ugled Gerontološkog centra nego da se direktorka i pojedini obesni radnici urazume. Jer većina radnika pošteno i odgovorno rade svoj posao.
Ali, baš kad sam pomislio da sam završio „borbu“ sa samim sobom i da neću više pisati o tim nesrećnim ljudima, kao što ne pišem ni o mnogim drugim stvarima (o kojima bi trebalo i o kojima ima šta da se piše) pojavi se neki ovakav tekst. A pored njega i vapaji iz ove ustanove koji govore:
U Gerontološkom centru je strašnao!
Nesrećni ljudi se žale, recimo, da ih socijalna radnica, sa svojim „klanom“ (verovatno sa onima sa kojima je i naša velika „humanistkinja“ razgovarala) maltretira, kažnjava, premešta po svojoj volji i nahođenju u Stacionar. Nemaju lekara jer je „poslat“ na odmor. A direktorka sve to gleda i ćuti.
Da li je ovo tačno?
Da li je tačno da su korisnici tražili, i dobili, sastanak sa direktorkom i sve joj u oči rekli baš sve ono što sam i ja u „PodriNJskim“ napisao?
I šta im je direktorka odgovorila? Ništa! „Okruglo pa na ćoše“.
Korisnici kažu da u petak u Gerontološki centar dolazi neka kontrola i ozbiljno veruju da će u toj kontroli biti časni ljudi koji će ih uzeti u zaštitu. A da li će tako i biti ili će kroz ovu ustanovu, sa bitno narušenim međuljudskim odnosima, po običaju, samo prošetati neko ko je odgovorniji partiji nego savesti ostaje da se vidi. I razgovarati samo sa „podobnim“…
A upravo zbog te „kontrole“, poštovana gospođo sa „humanim srcem“ nisam hteo još mnogo toga da napiše a što bi trebalo.
U nadi da će se oni i sami uveriti u sve ono o čemu je pisano ali i u ono o čemu nije. Po cenu da opet „demantijete“ (REAGOVANJE)! Jer i Vi ste pričali…
Ivan Kovačević