Humoreskica
Privode se polako radovi na selu, pa će biti sve više vremena za odmor . Godina za nama se nije proslavila. Bila je sušna i siromašna, a država se na to ne obazire mnogo. Seljak je bio i ostao zadnja rupa na svirali mnogih prethodnih, a naročito ove vlasti. Zbog toga su mnogi ove godine, umesto na njivi vreme proveli blokirajući puteve i tražeći ono što im po zakonu pripada. Po običaju se staro društvo onomad iskupilo u seoskoj kafani „Kod Ace Pljačke“ da proturi koju pametnu.
-Gospodo seljaci i ostali drugovi i drugarice, vidite li da se narod pobunio protiv onih blokadera, koji `oće da zaustave napredak naše zemlje? – prvi se za reč javio Miloje.
-To može da se vidi samo na onim kanalima televizije koju po ceo dan gledaš. Dok ti uživaš u lažima sa precednikovih radionica izmišljotina, mi rintamo na njivi, u štali, u šumi… – ubaci se Simeun.
-A ti, takozvani kontramitinzi nas debelo koštaju. Država kontrablokaderima plaća prevoz, dnevnice, hranu i piće, a za nas, proizvođače hrane para nema. E, nije pošteno. Te pare koje država baca za kobajagi protivnike blokada su i naše pare! -ljutnu se Spasoje.
-A tebi bi Miloje bolje bilo da nabaviš bar jednu kozu, pa da imaš neku zanimaciju i korist, nego što po vazdan gledaš onog TV lažova koji nijednu laž na sudu nije mog`o da odbrani – reče Alimpije.
-A kontrablokade će za razliku od onih koji na ulice izlaze svojom voljom i bez bilo kakve naknade prestati onog trenutka kada Miloje, tvoj precednik prestane da u kontraproteste ubacuje i naš novac – zaključi Krstivoje, a na njegove reči svi prisutni pokazaše znake odobravanja.
S njima se složio i deda Pantelija, jer zna u kom grmu leži zec.
Rade Đergović
