Kompanije koje istražuju bor i litijum u okolini Valjeva uništile pijaću vodu:
Dragan Tadić iz Mioničkog sela Šušeoka već danima nema vodu za piće. On je nakon saznanja da je voda iz procurele istražne bušotine kompanija Litijum Li i Euro Litijum Balkan, kontaminirala njegov bunar prestao da je koristi, i od tada, niko mu nije ponudio pomoć. Sada, Dragan mora da se priključi na Opštinski vodovod za to mu trebaju ogromna novčana sredstva, a njegova primanja iznose svega šest hiljada dinara mesečno.
Stravična slika iz domaćinstva Dragana Tadića, ovce na kolenima pokušavaju da dohvate malo vode iz već danima praznih kanti.
„Radili su analize i rekli mi da je ova voda opasna za piće. Ja to do pre nekoliko dana nisam znao. Sada mi bunar ne služi ničemu, imam vodu na svega četiri metra dubine a moje ovce i ja smo žedni“, počinje priču Dragan Tadić čiji bunar je zagađen nakon što je u njegovoj blizini iskopana istražna bušotina.
Voda iz Draganovog bunara teče od 1963. godine, sve dok nisu došle strane kompanije tik uz Draganovu kuću da istražuju bor i litijum. Istražile su i zatrovale pijaću vodu. Iz Opštine, Draganu su dopremili pomoć, dobio je kanister za vodu, doduše prazan, ali vodu su doneli u flašicama, po dve za svaku od 24 ovce u stadu.
„Evo ovoliko su mi doneli iz Opštine. Ne znam je l` to pomoć od Opštine ili iz Vodovoda ali doneli su mi da pijem, četiri paketa flašica vode po pola litre. Ja kad bih stvarno koristio koliko mi treba, potrošio bih za dan. Treba mi za kuvanje, za kupanje, najgore mi je za ovce. One su danima već žedne, nemam vode da im dam, a strah me da im dam vodu za koju su mi rekli da je zagađena“, navodi Dragan Tadić.
Sada, pre nego što zazimi, Dragan mora da dovede vodu iz Opštinskog vodovoda, udaljenog 500 metara, za šta on nema novca.
„Imamo gradski vodovod tu nedaleko od mene. Moja kuća je najdalje pa nije stigla cev skroz do mene, ali i ja imam mogućnost da se priključim. To bi mi trajno rešilo problem. Treba prvo da uplatim 30 i nešto hiljada dinara. Potrebno je i da sprovedem crevo tih 500 metara i da napravim šaht. Živim od poljoprivrede i imam penziju od šest hiljada i dvesta dinara. Ne može sa tim da se priključi na vodovod“, objašnjava svoju muku Dragan Tadić iz Šušeoke.
Ovo nije prva nevolja koja je zadesila Dragana, letos su mu uginuli svi jaganjci, sumnja se od vode koju su pili.
„Njih osam jaganjaca je letos uginulo. Bili su to veliki jaganjci po 10 – 12 kilograma. Sada kada znam da je ova voda otrovna, ja sumnjam na to, ali ja tad nisam imao para da platim veterinara da vidi šta je sa jaganjcima. Skuplji je veterinar nego što mogu da prodam jaganjce. Ali svi su mi uginuli u nekoliko dana, to mi je bila velika šteta“, priseća se Dragan.
Dragan i njegovo stado, sada zavise od dobre volje ljudi, ali i Opštinske vlasti u Mionici. Svi koji žele da mu pomognu mogu se obratiti udruženju „Marš sa Kolubare“ a li se nadamo da će Opština pomoći čoveku koji ni najmanje nije kriv za ovo što ga je zadesilo, već su najverovatnije krive kompanije i nadležne inspekcije koje na vreme nisu otkrile nepravilnosti.
Đ.Mijailović