Konak Knjeginje Ljubice

PROJEKAT  ‘LOMIO SAM VETRU KRILA- IVAN GLIŠIĆ’

Šezdesetih, u vreme kad je Glišić studirao srpskohrvatski, tada se tako nazivalo, ovlaš se prelazilo preko pisaca koji nisu po volji vlastima. Isidora Sekulić, je slovila za verskog fanatika, Miloš Crnjanski – monarhista, Bora Stanković,  lokalpatriota. Studenti su morali da uče iz knjiga kritičara, gde je Jovan Skerlić posebno ocrnio Isidoru, (Pa zar i žene da pišu?). Glišić, i sam na spisku Crnog talasa, zbog druženja s Milićem od Mačve, Mikom Antićem, Vaskom Popom i slikarem Mićom Popovićem, nabavio je sva dela diskrimiranih pisaca, napisao je monografije o njima. O Crnjanskom je na šifrovanom konkursu ‘Večernjih novosti’, sredinom osamdesetih, dobio prvu nagradu, rukopis se pojavio u ‘Novostima’, kao feljton. Potom i feljton o Bori Stankoviću i starom Vranju. Rukopisi su se pojavili i kao knjige, od honorara, štampao ih šabački ‘Zaslon’: Amor u Borinom Vranju, Isidora ili Ključ od sebe, Bure i osame Miloša Crnjanskog. A objavljeni su i u šabačkim glasilima ‘Glas Podrinja’ i ‘Šabačka revija’.

ISIDORA SEKULIĆ

Ispod Planine, gole, bele

Norveške šume, borovi, jele

U udoljici dva glečera brega

Ona, u carstvu večnog leda

Monašski sama stoji i gleda

Kraj neme biste Edvarda Griga

Rasuta pisma, gomile knjiga

Dok zraci sunca glečere rone

Ceo pejzaž polako tone

U palanačka groblja, gusaka jata

Salaše pune hlebnog zlata

Čudnoj svetici sebe nude

Srem nek joj uvir bude

On je njenog života vrelo

Nek mu zavešta i svoje telo

Mnogo je prošla, videla čuda

Saznala ista muka je svuda

U svima nama srce je jedno

Ljubavi i mira do bola žedno

Ivan Glišić

Glišić je smatrao da su misli Isidore Sekulić, iz njenih dela, kad se pretoče u formu poezije, iznad pesama Silvije Plat. Pa je objavio knjigu ‘Ekskurzije u svetlost / Izbor poetskih tekstova Isidore Sekulić’, u izdanju Gradis print – Šabac, likovna oprema – šabačka dizajnerka Sanja Karić. Tu je i knjiga ‘Srpski cvetnik’, u izdanju šabačkog ‘Zaslona’, među pesmama su i one koje je posvetio Isidori, Bori i Crnjanskom.

UŽASNO KOLIKO ŽIVOTA U ČOVEKU IMA

Još sam čas demon

Čas svetac, čas glupak

Čas mudrac, čas džin

Čas nejaki, čas slabić

Čas monah, čas daleko od toga

Užasno koliko života

U čoveku ima.

***

Ja stajem  na grehotu

Svaki čas

Oprosti

– Zaboravi.

***

Jedni drugima

Dobro ne mislimo

A opet

Zajedno

-Taljigamo.

Isidora Sekulić

(Đakon Borogrodične crkve Gospa Nola)

Zadužbina Isidore Sekulić i NIP ‘Plavi jahač’, raspisali su 2003., konkurs: za objavljene knjige o slavnim Srpkinjama. Živana Vojinović, novinarka i književnica, Glišićeva koleginica, ne kazujući mu, poslala je na konkurs Glišićevu knjigu ‘Isidora ili Ključ od sebe’. I gle, nagrada! Žana Vojinović je to tek tada rekla Glišiću. Nagrada je bila Glišićevo književno veče u Konaku knjeginje Ljubice, u Beogradu. Žana i Glišić zajedno sa izdavačem su otišli. S obzirom na to da nagrada nije bila novčana, Glišić je dobio vredan poklon: praznu svesku s listovima od pergamenta, iz Isidorine zaostavštine. Na koricama u braon somotu je medaljon, u duborezu, sa likom Isidore Sekulić. Na književnom nastupu Glišić je čitao i svoju pesmu o Isidori. A čitao je Isidorine lirske zapise iz Isidorinih pripovedaka i novela, koje je pretočio u pesme i naslovio ih ‘Ekskurzije u svetlost’. Cenjena pesnikinja iz Sente, Anica Filipović, i danas kaže:  ‘Kad me tuga obori, uvek uzmem tu knjigu u ruke da me ozdravi’. U Konaku knjeginje Ljubice Glišić je predstavio i svoju knjigu o Crnjanskom, i čitao svoju poemu o njemu.

MILOŠ CRNJANSKI

Gore- nebesa i jata ptica

Na Pegazu On, lovac i skitnica

S krilima i srebrnim lukom

Posutim pola pesmom, pola jaukom

Dole- ledeni breg, plavičast, nem

U podnožju London, Jan Majen, Srem

Zima i leto ovde se mire

Združeni u Sumatru njemu se šire

Pod lišćem prkosnih starih platana

Šljiva u cvatu i jorgovana

Svratišta širom otvorenih soba

Za njega i Čarnojeviće umorne od seoba

Svratište jedno išarano svo

Našim – Život? Prah je to!

A On? Reže po grudima pun jada

Rusko -ničevo i špansko.- nada!

Obesnažen svojim sve dubljim padom

Piše Lament nad Beogradom

Al Pegaz njegov, mesec i zvezde

Zovu ga opet Nebom da jezde.

Ivan Glišić