Da bi čovek ispunio svoj cilj i svoje naznačenje potrebno je da bude vaspitan i obrazovan. Vaspitan (nahranjen) dobrotom, lepotom, znanjem, ljubavlju… I obrazovan prema nekome ko je savršen (slobodan). Ako ovo uzmemo u obzir možemo da vidimo koliko smo mi nevaspitani i neobrazovani u ovoj zemlji. I to ne samo zbog toga što smo sami hteli. Naprotiv. Nas, oni koji su odgovorni za nas, su hranili (vaspitavali) besom, grdnjom, nipodaštavanjem, kritizerstvom, mržnjom… I obrazovani smo prema modelu radnika, proletera, bezemljaša, tikve bez korena, onoga koji se bavi proizvodnjom i akumulacijom kapitala, ne za sebe, već za one iznad (u, naizgled, besklasnom društvu). Dakle, ideal obrazovanog čoveka u našem društvu jeste kompetentan rob za tržište rada. Rob koji radi za stan i za hranu, za pravo na životarenje (preživljavanje).
Ideal je, ponovićemo, kompetentan rob, još preciznije traumatizovan kompetentan rob. Rob ubeđen da je obrazovan, da je slobodan čovek, da je njegovo ponašanje besprekorno i vrlinsko. Rob koji laže samog sebe da je čovek. Biće na istom nivou kao i životinja. Čak ispod. Jer životinje ne lažu sebe da su slobodne, obrazovane i vaspitane.
Jovica Radović
