Dragi moji,
nemam nikakvu dilemu u pogledu zahteva srpskih prosvetara, za povećanjem njihovih plata i poboljšanju uslova rada, zaštitu od nasilja u radu sa decom, omladinom, ali i od njihovih roditelja. Znam da neće uspeti. I to ne zato što nisu složni i jedinstveni, jer je sloga nemoguća misija u Srbiji… ne samo zbog toga… Nejedinstvo možda i nije odlučujuće. Ali, zašto je to sve tako… Možda zato, što je naša zemlja, trenutno jedan veliki rijaliti, veći od svih mogućih egzibicija svetoga Žeksa, u kojem svako ima svoju ulogu i svojih pet minuta slave… A pojedinačna slava, naravno, ne trpi kolektivitet. Zato, i zbog još koječega, prognoziram da naši prosvetari neće uspeti. Jedan od najjačih razloga, je zapravo i preovlađujući. U ovakvim rijalitijima, nikome ne trebaju obrazovani, progresivni, inventivni, kulturni, obzirni, vaspitani, tolerantni, jer se takvi ne traže, nisu na ceni… Potražnja je za onima koji su sve suprotno tim osobinama… Država dakle, traga za neobrazovanim, primitivnim, poslušnim, nevaspitanim, ksenofobičnim, nekulturnim, i njima daje svaku šansu da se isproduciraju, da budu neko i nešto, ovako ili onako…
Da nije tako, i da u Srbiji nije teško steći diplomu, na kojekakvim „fakultetima sa livada i pod šljivama“, zar bi nam se moglo desiti da Ministar prosvete bude psihijatrica u svojoj 73. godini života… Nemam dilemu, kada je ona u pitanju, da se radi o sposobnoj, i po svim drugim karakteristikama, osobi koja ne pripada rijaltiju… tu nema spora… međutim, okruženje čini čoveka neprepoznatljivim… Ipak je ona, prava osoba na pravom mestu… po svemu.
Da li je neko ikada video da protestuju prosvetari, među njima sva sila nastavnika i profesora, svih nivoa školstva, ali onih koji su zaposleni u privatnim školama i Univerzitetima, neki i na glasovitim fakultetima… Još nije bilo takvog slučaja… Barem da ja znam… Pita li se neko, ZAŠTO…? Odgovor je jednostavan: ti nastavnici i profesori su namireni, njima je dobro, zaštićeni su, jer su većim delom i oni sami deo establišmenta, pa i rijalitija… ako ne oni svi, onda njihove gazde, i tu nema dileme…
Primer je svežijeg datuma… Kako nazvati galimatijas oko oduzimanja dozvole za rad jednom od najprestižnijih privatnih univerziteta i ekspresno vraćanje te dozvole, istom tom privatnom, MEGA univerzumu za obrazovanje… Nema objašnjenja… ni Ministrica ĐUK DEJ, ne objašnjava kako i zašto je po hitnom postupku uvažila žalbu i poništila prvobitno Rešenje. Isto Ministarstvo, dva različita Rešenja. Šta je pozadina, možemo samo da nagađamo…
Zato će ovi naši dragi prosvetari, proći isto kao svaki put kada su dizali svoj glas, oni se pobune, izađu na ulice, izgalame se, a onda sve utihne i legne, jer za ove prave prosvetare, siguran sam, niko nema bilo kakvog razumevanja, empatije, niti će im ikada ovakva država izaći u susret… Jednostavno, oni takvoj državi, kakva je trenutno ova naša, zapravo i ne trebaju, predstavljaju im teret i trošak u Budžetu, koji je bespotreban… Njima trebaju oni što izdaju diplome kao automati za novac, ponekad i nedeljom, praznikom ili nepostojećim danima: 30-tog februara, 31-og juna… i slično, a da „Đaci“ ne znaju ni adresu „škole“, niti ime ijednog profesora ili nastavnika.
Zato, imam jedan predlog za sve nas: da se ponovo aktiviraju oni čuveni Narodni univerziteti… mislim da oni još uvek egzistiraju, ali da im je uloga smanjena… Taj naziv je smislio neki genijalac… a nama samo takvi genijalci nedostaju… Čuj UNIVERZITET, pa još NARODNI… Takav univerzitet bi bio jedino mesto, koje bi u ovom vremenu imalo smisla…
Svega imamo danas u Srbiji, kao na onom našem, čuvenom šabačkom malogospojinskom vašaru… Ali, on je samo jednom u godini, a ovo sve što se dešava, traje, traje, traje… i niko neće da ode, da se išta promeni…
Sve Vas volim i pozdravljam.
