Velike igre za pare siromašnih građana
Narodna skupština usvojila je budžet Srbije za narednu godinu težak oko 18 milijardi evra. Iako nikad veći budžet u okviru takođe nikad većeg BDP od oko 60 milijardi evra, treba podsetiti da je Srbija na četvtom mestu po siromaštvu u Evropi. Jeste da je prosek plata oko 76.000 dinara, ali najveći broj zaposlenih prima plate manje od 50.000 dinara. Tu je i inflacija, zabeležena oko 12 odsto, ali su životne namirnice najviše skočile, a to ugrožava najveći broj stanovništva. No, budžet je pokazatelj namera i mera države, odnosno izvršne vlasti, njihovih ciljeva i prioriteta. I pokazalo se da naprednjačka vlast ne mari ni za preporuke Fiskalnog saveta, nezavisnog i stručnog tela, koji je ukazao na neke pogrešne poteze. To je, pre svega, zaduživanje države da pokrije gubitke EPS-a i “Srbija gasa”, oko milijardu evra za grejnu sezonu 2021/22. Gubitak u EPS-u nastao je, pre svega, zbog nesposobnosti rukovodstva, čitaj Milorada Grčića, jer je najmoćniju srspku firmu od izvoznika doveo do uvoznika električne energije, sa dugorčnim gubitkom kvalitetne otkrivke uglja. Tu je i nedovoljno vidljiv trošak za tzv. budžetsku rezervu, ekspresno narastao na milijardu evra. Ova sredstva nikako da dođu na uvid javnosri, a dele se, po svemu sudeći – odokativno, odnosno partijski. Zato su veoma vidljiva ulaganja u Nacionalni stadion, čija će cena doseći do pola milijarde evra, a verovatno i znatno više. Ne samo ekonomisti nego i veći deo stručne javnosti pita se kome treba taj tzv. Nacionalni stadion u Surčinu. Nije samo u pitanju izgradnja već i njegovo održavanje i svrha, a, na primer, tu bi se igralo svega desetak fudbalskih utakmica. S obzirom na stanje srpskog fudbala, gde se i utakmice najpopularnijih klubova ”Crvene zvezde” i “Partizana” igraju pred malim brojem gledalaca, onda to znači nerazumljivo i bahato razmetanjem novca siromašnih građana Srbije. S druge strane, na primer, budžet nikako da pređe pet odsto za svakako veoma značajnu granu, agrar. Nisu isplaćena ni dugovanja poljoprivrednicima za ovu godinu, a pitanje je šta će biti sa poljoprivredom koja je na granici opstanka. I dok, na primer Holandija, sa poljoprivrednim zemljištem manjim od Vojvodine, sa lošijom zemljom i klimom, izvozi oko stotinu milijardi evra poljoprivrednih proizvoda, Srbija ne koristi ono što joj je od prirode dato. U BDP agrar učestvuje sa oko desetak odsto, sa oko tri milijarde evra izvoza, ali od sela i na selu živi znatan broj stanovnika, i ima strateški značaj za prisustvo stanovništva na teritoriji države. Subvencije su minimalne u odnosu na druge zemlje, gde se kreću od petsto pa do nekoliko hiljada evra po hektaru. Problemi sa hranom biće sve izraženiji, ali, eto, ispade, da je fudbal najznačajnija stvar za Srbiju. A ostali su u zapećku prosveta, zdravstvo, socijalna politika, a najtužnije u svemu da se i dalje deca leče putem SMS poruka. I u toj igri velikih brojeva u maloj i siromašnoj zemlji, kao što je pisao Domanović, je i beogradski metro. Krajnja cena oko šest milijardi evra, a to je tri puta više od prethodnog projekta, dok za ovaj kažu da počinje od nigde do ništa, ali se, zapravo, završava kod Beograda na vodi, a zna se kome je i zašto to trebalo… Za neke potonje generacije ovo će biti čudo nad čudima, kako je to sve jedan narod, a pogotovo Ustavom proklamovani nosioci suverene vlasti – građani, sve to tako olako primili. Počev od one izreke Slobodana Miloševića “od olake obećane brzine”, došlo se do sunovrata, kao što je to već pisao Domanović u “Vođi”.
Dragan Eraković