Lični Stav: Bojan Grujić mr. akademski vajar iz Ljubovije
Veliki župan je nedavno dobio spomenik posvećen njemu kao vladaru i utemeljivaču srpske države. Nažalost ne samo da je izazvao podele, nego su te podele koje deluju više političke prirode donele nekakvu ogorčenost, odbojnost i ismejavanje spomenika. Razne teorije zavere u kojima jedan vladar drži mač a ne krst, to je zato da ne vređa arape koji samo čekaju da napuste UAE i nasele Srbiju. Sve su to teme koje me se lično ne tiču a ne tiče me se ni to koliko novca je uloženo i kako se raspoređivao za projekat. Za to postoje nadležne institucije a ako neko ima nekakve sumnje podržavam da dela, i istraži to, a ne da vodi praznu priču. To bi moglo da doprinese transparentnosti projekta, da se sve zna. I to podržavam.
Ono što ne podržavam je napad na ovu skulpturu, iznalaženje argumenata koji su stvar ličnog ukusa a ne opšte umetničke vrednosti, u najmanju ruku pronalaženje sitnica koje su zanemarljive. Sve to nažalost vraća me do sumnje da je to politička prepirka.
Ja lično čestitam kolegi i umetniku Aleksandru Rukavišnjikovu. Pre svega i sam sam radio na brojnim simpozijumima u Rusiji, Italiji, Sloveniji, Egiptu, na Kipru, gde sam osvajao nagrade i priznanja i pravio skulpture od 6-7 metara visine, čitave kompozicije. Poznajem koliko je teško napraviti veliku skulpturu. Naročito kod ove, koja je za mene lično, remek delo.
Konkurs je bio otvorenog tipa i svako ko je želeo mogao je da učestvuje i pobedi. Prema tome zašto ljudi iz vajarske profesije kojima se ne dopada delo ne pobediše na konkursu? Za konkurs je traženo da vladar ima u ruci Hilandarsku povelju, ili / i mač, a uz to moglo se uraditi i vladarsko žezlo, preporučeno je da bude u sklopu kompozicije reljefi iz života našeg vladara. Rukavišnjikov je malo odstupio od konkursa pa je prva ideja umesto mača imala krst. Takav prikaz Stefana nemanje postoji na freskama i to je on prikazan kao Sveti Simeon. Takođe, na fresci krst koji drži Nemanja je drugačiji od onog na skici, tj. da je tako napravljen ne bi bio autentičan (krst na skici je tipičan za to vreme bio za Rusiju a ne srpske zemlje). Takođe, moram napomenuti da je ova statua Stefana Nemanje, vladara koji je čitav svoj život do zamonašenja, vodio život ratnika i vladara pun borbi i neizvesnosti.
Iz tih borbi vodila ga je duhovna snaga (mač je čest motiv na statuama Svetog Pavla kao simbol duhovne snage) i ratnički duh, mudrosti vladara. Za sve ove motive mač je simbol, kao i to da je simbol velikih vladara, viteza, dostojanstvenih i plemenitih ljudi. Mislim da takvom vladaru dolikuje mač u ruci, ali i Hilandarska povelja koja govori o njegovoj brizi za hrišćansku veru. To ne znači da nama nije potrebna i njegova statua kao Svetog Simeona, gde bi on bio prikazan u tom svetlu, i postavljen na mesto gde ima više mira i duhovnosti od užurbanog centra grada.
Lično mi je smetala novinska mašta i dezinformacije tipa da je umetnik ogorčen zbog toga što je umesto krsta napravio Stefana Nemanju sa mačem. Ne, umetnik to nije izjavio, a i sam je znao da ako odstupaš od propozicija konkursa, možeš biti upućen na ispravku skice. On je ponosan n ovo delo kao jedno od svojih najboljih. On nije, kao što neki misle, samo izbacio krst i dodao mač, već je celu figuru i položaj ruke postavio u skladu sa tim. Njegova statua je zaštitnička, snažna, prikazuje vladara koji je spreman da se bori za svoj narod.
Takođe vidim da će taj deo grada od haotičnog mesta gde su saobraćaj i buka bili glavni elementi postati znamenit, upečatljiv deo u glavnom gradu zemlje u čijoj je istoriji Stefan Nemanja ostavio veliki trag. Njegova monumentalnost ga ističe ali isto tako i postolje. Prvo sam bio skeptičan oko ove skulpture baš zbog postolja. Naposletku, shatio sam da bi bez takvog smelog postolja Stefan Nemanja bio još jedna statua nalik onima iz Kraljevine SHS i Jugoslavije, poput dela socijal- realizma. Postolje se ne završava sa tlom, već ide u dubinu par metara, i vidljivo je ako stojite u podnožju skulpture. U polomljen vizantijski šlem se može ući, pa je ova statua zbog toga još interesantnija, a unutra se mogu videti reljefi sa motivima iz života velikog župana, Hilandar, loza Nemanjića i dr. Iz slomljenog vizantijskog šlema izdiže se vladarsko žezlo koje nije u potpunosti autentično ali zbog čitkosti vajarske celine ono je pojednostavljeno. I ne, on ne stoji na krstu, jer na tom delu vladarskog žezla ne postoji krst, već iz određenog ugla deluje tako. Takođe komentari tipa neskladna kombinacija materijala i boja su bez ikakve veze, jer boja nepatirane bronze i patinirane bronze nisu u sukobu.
Naposletku čini mi se da je postalo pomodarstvo kritikovati i praviti se da se razumeš u sve, da se svoje nešto ne sme pohvaliti, da se iznalazi mana u svemu što je srpsko. Verujem da kakva god bi skulptura bila napravljena, nekima bi to delo, iz lične, profesionalne (umetničke) neostavrenosti smetalo, bilo kič, ruglo, ružno itd. Ili je to stvar ličnog ukusa. Ja mogu samo da pohvalim dobro delo, pre svega umetnika, ali i inicijativu da se ovakav spomenik napravi, ma koja vlast stajala iza toga. Dela ostaju večna a Stefan nemanja svakako postaje za strance (ako ne za nas) znamenitost i veličanstveno delo zemlje koju je veliki župan nastojao da učvrsti.
