Dragi moji,
kada je pre tačno 18 godina, zahvaljujući srpskoj političkoj nepameti i zločinačkom karakteru gospodara sveta, Srbija bila napadnuta od strane NATO, koji je te godine slavio svoj jubilej postanka, u tada još uvek federalnoj jedinici, na vlasti su bili Sloba, Mira, Gorica, Šaja i Vlaja, mali Alek, vojvoda Voja, Toma i Vuk Drašković… Neko, ko se tih dana, pod teretom sirena i tovarom raznoraznih projektila, rodio, ovih dana će imati priliku da prvi put bira na Izborima. Naravno, ako je upisan u Birački spisak.
I kome će takav, mlađani glasač, pokloniti svoj prvi glas u životu? Pod rednim brojem ŠEST je jedan kandidat, koga podržavaju preživali od gore navedenih… Od socijalista je tu Ivica od Miljacke sa svojima, pa Vulin ispred nekadašnjeg JUL-a, pa preletači iz Radikala u Naprednjake, tu je i znameniti Vuk i njegov usahli SPO, pa onda neizbežni Palma, Krkobabić i dosovski Rasim… plus eks muftija Zukorlić, pa Nada Macura, ali i Leontina, Laza Ristovski, Gurović, zlatni Štefanek sa jedne, kao i Bler, Merkelova, Franko Fratini, Guzenbauer, Kurc, Mogerinijeva, društvo iz Katara i Emirata, sa druge strane… Tu su i brojni preleti iz zloglasnog DOS-a, kao Nebojša Krstić, Goran Vesić, Knežević, Mihajlovićka… ko bi ih sve nabrojao. Jedan, podržan od svih navedenih, protiv ostalih DEVET. Onaj jedanaesti je vojvoda Voja, a on nikako nije protivnik ŠESTICI… dobro, na kraju, zaključujem, ON sam protiv ostalih devet… s tim da Njega podržavaju SVI, kao nikada do sada, kako kažu, u novijoj istoriji, započetoj u junu 2006 godine, kada nas je Crna Gora napustila…
Kad smo već svi inficirani Izborima u Srbiji, moram priznati da sam potpuno isti kao ona profesorka, gospođa Nada zvana Ajkula iz Njegovog spota u biblioteci. Ni meni još uvek nije jasno: „Ali šta ti sada treba da se kandiduješ za Predsednika“? Rizik da se Izbori izgube, bez obzira što je mali, ipak postoji… a onda je u pitanju i premijerska funkcija… ako postane Predsednik, neko drugi mora biti Premijer… A prava vlast je ipak u rukama Predsednika Vlade… Teško je razumeti i objasniti… bojim se da su mu ovi Njegovi, što su zdušno uz Njega, ovog puta smestili… Ili bi On, ipak da bude apsolutni vladar… Živi bili pa videli…
Ovaj fudbalski tim od jedanaest igrača na terenu, rastrčao se po Srbiji i skuplja podršku od građana, a među njima nema nijedne žene… Jesu li one pametnije ili su manje vlastoljubive? Ne znam, ali da su ovog puta izostale, jesu… A zamislite kako bi bilo lepo, da je recimo, „srpska majka“, mislim na Cecu, konkurisala i istrčala ovu kampanju… kakvu bi tek ona imala podršku… i ko bi sve bio na spisku iza njenog imena… A tek Kolinda, kakav bi ona dobila kompleks… pa i ona Melanija…
I tako, mart u Srbiji, polako prolazi. To je mesec atentata na Đinđića, smrti Slobodana Miloševića, početka bombardovanja, martovskih demonstracija devetog, ali i vojnog puča dvadesetsedmog… a tu je i divljanje albanskih zločinaca na Kosovu i Metohiji… sem uvreda i teških reči koje padaju kao posledica patološke ljubavi prema vlasti, ništa se loše ne dešava… i to je dobro… a uvek nas hvata neki strah kada pogledamo u kalendar, početkom trećeg meseca u godini…
U svakom martu, ma kakav bio, ipak dolazi proleće i život se budi, priroda počne da buja i sve biva mnogo lepše i slikovitije… Čovek se lepše oseća, makar živeo i u Srbiji… oseća se promena, drastična i fenomenalno lepa… Eto, neka i ta, da je tako nazovemo, meteorološka promena, učini nešto lepo u našoj svakidašnjici, lepo i korisno, ako već mi sami to nismo sposobni da uradimo… Za početak, u ovakvoj kampanji, kakva je ovih dana, to je velika stvar… barem nešto, zaista lepo… PROLEĆE…
Sve Vas volim i pozdravljam.
