Rijaliti Srbija
„Pod kolonijom se podrazumeva teritorija izvan područja matične države koja nema vlastitu političku ili privrednu vlast. Pojam kolonije je usko povezan sa kolonizacijom“. I naravno, odmah ste pomislili na tzv. prekomorske zemlje pod upravom Velike Britanije, Španije, Portugala iz davnih (i ne tako davnih) vremena, zar ne. I naravno, greška. Stativa.
Ovde je reč o teritoriji na kojoj živite, rođaci, i koju zovete domovinom a odaziva se na ime Srbija (do Tokija) a radi se zapravo o pravoj pravcatoj koloniji Srbistanu, našem ovdašnjem, na brdovitom Balkanu.
Jel’ imamo profesionalnog kolonijalnog upravnika Aleksandra od Čipuljića Vučića? Imamo. Jel’ se mi građani i građanke ove naseobine koja glumi (vrlo loše) državu nešto pitamo o bilo čemu što nas se tiče i zašto ne?
Jel’ kolonijalna uprava rasprodaje prirodna bogatstva kolonizatorima (Evropljanima, Amerikancima, Rusima, Arapima, Kinezima) za bagatelu i masne provizije, gotovo svakodnevno?
Vazduh, voda, oranice, građevinsko zemljište, rudna bogatstva, reke, jezera, planine jel to pripada plemenu serbskom ili se nalazi u rukama belosvetskih mešetara i hohštaplera i domaćih izdajnika, naprednih lopova koji su imovinu koja pripada svima rasprodali kao da je njihova a ne naša dedovina?
I, da li mi možemo kao zakoniti vlasnici svega pobrojanog bilo šta da uradimo i promenimo stanje stvari? Ne!
Ne čujem vas dobro, milozvučno gudi Upravnik logora, pardon kolonije, ali kopaćemo rudnike i graditi fabrike koje zagađuju prirodnu sredinu iz sve snage, deponije za najštetniji mogući otpad iz celog sveta, zaduživaćemo se po najvišim kamatama da ni vaši praunuci, draga moja rajo, neće moći da se od toga oporave jer mi se tako može, pa šta, i… to vam je tako.
Putinu smo (oni, napredni) već dali našu naftnu industriju za smešne pare k’o da smo poklonili a evo nam ponovo i Rio Tinta koji se nakon fingirane zabrane rada u koloniji vraća, prvo na mala vrata kroz izjave Upravnika i njegovih klo(v)nova a uskoro će i na velika, ona glavna kroz neki zakon koji će nova Skupština doneti čim prije.
Upravnik se onomad dogovorio sa pomenutom svetskom zločinačkom organizacijom, firmom koja gde se pojavi tu trava ne raste, u vezi iskopavanja litijuma pa malo odložio primenu tog dogovora zbog radi svog rejtinga koji je u koloniji počeo da mu pada a ni vijagra ni afrička šljiva nisu pomogli, a sada kada je ponovo dobio nameštene kolonijalne izbore osilio se i gura opet celu tu stvar na onaj svoj prepoznatljiv bezobrazan i inadžijski način, s razlogom jer u igri su ogromni novci.
Za vreme, 12 dugih, predugih, godina upravljanja kolonijom od strane nedodirljivog Upravnika i kriminalne, napredne, ekipe Kosovo je definitivno postalo nezavisno od kolonije Srbije i postalo kolonija za sebe, sva ona lažna, kvazipatriotska, propagandna naklapanja i busanja u grudi junačke („predaja nije opcija“) pala su u vodu, sve što se moglo dati Prištini dalo se, prvo priznavanjem ličnih i ostalih dokumenata, pa Gazivode i energetski sistem, pozivni broj i završava se sa kosovskim registarskim tablicama i ukidanjem dinara kao sredstvom plaćanja na toj teritoriji uz prethodno povlačenje srpskih predstavnika iz policije i ostalih institucija uključujući i Skupštinu Kosova, i sve to tiho, izvečeri u tajnosti, da niko u „matici“ ne primeti šta se dešava kao što i nije jer se niko nije ni bunio, protestvovao ili, daleko bilo, pozvao na ustanak – desničarske političke organizacije kojima su do juče bila puna usta odbrane „naše svete zemlje“ prave se mrtve kao i Srpska pravoslavna crkva, čiji patrijarh ima druga posla, palamudi i suze roni zbog neustavnosti predloženog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (a on se u tu materiju razume kao Marica u kriv sulundar), kao to je u ovom trenutku najvažnije pitanje koje muči njegovo stado ovaca, ubogih saplemenika, jer drugih, većih, problema nemaju.
Ona smešna predstava pod kodnim nazivom Izbori 2023. je završena (otkud demokratski, slobodni i pošteni izbori u koloniji?) tako da Upravnik i ekipa mogu mirno da nastave tamo gde su stali. Priča o Srbiji kao o neutralnoj, nezavisnoj i slobodnoj zemlji je žvaka za ludaka a u realnom svetu stanovnici kolonije Srbistan životare od danas do sutra, prepušteni na milost i nemilost kolonizatorima i domaćim a naprednim izdajnicima, rade kao robovi za male pare (Zakon o radu je jedan od najgorih u svetu, radnici su gotovo u potpunosti obespravljeni a njihovi gospodari mogu da rade šta hoće i imaju sve privilegije), hipnotisani su putem ružičastih medija, ucenjeni i zastrašeni stalnim najavama o nekom budućem ratu koji samo što nije počeo (otud i oživljavanje priče o uvođenju obaveznog vojnog roka), kao kokoške bez glave bauljaju od nemila do nedraga.
Svojevremeno su američki doseljenici ustali u borbu protiv Britanske imperije i izborili nezavisnost i znamo šta je sve posle usledilo. Mi, ovakvi kakvi smo nikakvi, nemamo ni hrabrosti ni volje da učinimo nešto slično, bar ne u nekom značajnom broju. Tu i tamo neki protest, skupi se šačica istomišljenika pa onda razlaz i tako godinama u krug, bez rezultata i nade da može biti bolje.
Kao u nekom logoru trpimo svoju sudbu kletu (velika većina) dok oni najbolji među nama beže odavde glavom bez obzira preko granice, preko vode do slobode.
I da se vratimo na početak ovog teksta gde se spominje „matična država“. Naša matična država je „Nebeska Srbija“ a ova kolonija u kojoj trenutno obitavamo je privremeno stanje, san koji budni nevoljno sanjamo. A za našeg Upravnika, ljubi ga majka, i njegove pomagače (sve lupež do lupeža) ni nebo nije granica. Njihova pohlepa je bezgranična kao i glupost plemena koje „snom mrtvijem spava“ i zato tog plemena ima sve manje i manje i pošteno je što će vrlo skoro i nestati u potpunosti. Mnogi su daleko ozbiljniji i vredniji narodi nestali tokom istorije čovečanstva a da neće ova šaka zobi koja samu sebe jede. Kao da nisu, božemeprosti, normalni.
U koloniji domicilno stanovništvo i nije neki mnogo bitan faktor. Doći će neki drugi ljudi, naseliti teritoriju pod okupacijom bilo kao kolonizatori ili tek zamena za nekadašnje domaćine i sve će biti u najboljem redu.
I zato neka je nama naš Upravnik živ i zdrav i da vlada još godina, najmanje, sto! Živeo Srbistan! Živeli!
Piše: Dragan Karalazić