Ekonomska situacija nije se popravila, istina je da je bruto proizvod po glavi stanovnika rastao, ali je to bilo nedovoljno. Skroman privredni rast, a cene na nivou onih u EU, doveli su do velikog iseljavanja ljudi. Ovo iseljavanje najbolje pokazuje kako se živi, to je jasan signal da je naša privreda stagnantna i da nešto nije dobro.
Kada pogledate pažljivo strukturu kredita kod nas, vidite da se ljudi zadužuju kako bi preživeli mesec. To su najčešće dozvoljeni minusi, potrošački krediti, a vidimo da su neke banke ponudile kredite za opremanje dece za polazak u školu. Po pravilu ovo su i najskuplji krediti, najviše su im kamatne stope.
Stanovništvo u razvijenim državama za hranu izdvaja do 20%, a kod nas čak 40% dohotka. Što je neko društvo siromašnije ono izdvaja veći procenat dohotka za bazične potrebe. Glavni generator inflacije leži u onim stvarima koje ljudi svakodnevno plaćaju i bez kojih ne može život da se odvija normalno. To je hrana, račun za električnu energiju, račun u prodavnici, račun na pumpi… Sve ono što pogađa kućni budžet.
Mi se nalazimo u stanju koje ekonomisti nazivaju stagflacija, to znači istovremenu inflaciju i stagnaciju. Ovo je jako teška situacija za Centralnu banku, suočava se sa padom ekonomske aktivnosti i rastom cena. Ukoliko se opredele za restriktivnu politiku(što bi bilo knjiški u ovakvoj situaciji) doći će do rasta kamatne stope, što će za posledicu imati usporavanje oporavka privrede. Odluče li se da ne budu restriktivni, doći će do povećati količinu novca u opticaju, što u slučaju inflacije nije najsrećnije rešenje. Ovo nam jasno stavlja do znanja da čarobnog rešenja nema. Centralna banka je morala reagovati znatno ranije, regulisati referentnu stopu, nikako se nije smeo dozvoliti rast dinara u proteklim godinama, za to nije bilo realnog osnova, a nije jer nije bilo realnog rasta domaće ekonomije, odnosno njene konkurentnosti.
Problema je u tome što mi još uvek nismo primenili restriktivne mere. Naša Centralna banka je i dalje bez reakcije, a ona je preko potrebna. Ono što situaciju čini dodatno složenom, jeste činjenica da od nečinjenja naše Centralne banke, gore je samo to, što da sada i reaguje ne zavisi više sve od te reakcije, ne zavisi više samo od nas. Došlo je do inflacije na strani ponude, rešenje će sada zavisiti u mnogome od geostrateških odnosa velikih sila.
Tako će način na koji ćemo živeti ove zime u mnogome zavisiti od kretanja na svetskom tržištu. Zbog ovoga je jako važno da država pod hitno vrati korektiv i postavi čoveka u centar pažnje.
Stanje nije dobro i niko ga ne može rešiti preko noći, ali je važno istaći da mi još uvek nismo prezaduženi individualno. Nismo zato što se ljudi ponašaju znatno racionalnije od rukovodstva države. Ljudi su pažljivi i trude se da do toga ne dođe. U toj borbi se odriču mnogih stvari i navika, a to je proces koji ima granicu do koje može ići. Od presudnog značaja je buđenje države, racionalnost u ponašanju i slušanje reči struke, jer ovako ne može još dugo, država nas je sve dobrano zadužila. Racionalnost i odgovornost pojedinaca nije dovoljna.
Photo: Johavel/Shutterstock