Kolege položile vence na spomenik ubijenim novinarima

Trideset godina od ubistva Amidže, Bore, Dejana i Sretana:

Predstavnici novinarskih redakcija u Šapcu, predvođeni zaposlenima u dopisništvu RTS-a položili su danas cveće na spomenik ekipi novinara iz Šapca koji su ubijeni na Baniji 1991. godine. Na novinarskom zadatku na Baniji ubijena je četvoročlana šabačka novinarska ekipa – Zoran Amidžić novinar RTS-a, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca.

„Osećanja su mi pomešana. Godinama se neke stvari ne menjaju. Vreme prolazi pa neke stvari dobijaju samo drugi oblik, meni je neverovatno da je prošlo trideset godina. Sa druge strane, svim porodicama koje su izgubile svoje najbliže, to će uvek biti bolna rana, sa kojom moraš da naučiš da živiš. Vreme uvek čini svoje, pa na ovaj čin sada gledamo iz drugog ugla. Ono što zanima i profesiju i sve ljude ja mislim da se nikada neće ni otkriti. Na kraju krajeva, danas to više nije ni važno. Toliko je vremena prošlo da ja više ne verujem ni da su počinioci tog dela i živi. Ovo je tragedija koja, da se nekoj drugoj strani desila, bila bi drugačije tretirana sigurno. Tih godina stradalo je mnogo nedužnih ljudi, ali ni u tako strašnim vremenima, ne bi trebalo da stradaju nedužni ljudi, naročito ne novinari“, rekao je Ognjen Amidžić, sin ubijenog urednika dopisništva Radio televizije Srbije iz Šapca Zorana Amidžića.

Novinari u Šapcu, svake godine devetog oktobra, podsećaju na tragičnu priču svojih kolega. Šabačko dopisništvo RTS-a čuva sećanje na Amidžu, Boru, Dejana i Sretana, a kako je istakla Tanja Dimitrić Mijailović urednica dopisništva, nada se da će i buduće generacije Šabačkih novinara svake godine postavljati isto pitanje.

„Tužno je da i posle trideset godina pričamo istu priču. I posle trideset godina, mi novinari jedino što možemo jeste da postavljamo pitanja. Nakon tri decenije, još uvek ne dobijamo odgovore. Tragedija je što te odgovore ne dobijaju ni porodice nastradalih. Ovo je naš zalog, najpre ljudskosti a potom i profesiji. Ne da ne treba da zaboravimo, nego treba stalno da podsećamo. Ne treba samo mi da budemo oni koji pamtimo, već i sve buduće generacije naših kolega novinara. Da znaju da je profesija surova a da je ljudski život najvredniji. Šabac nije zaboravio, kolege nisu zaboravile, porodice ponajmanje. Zaboravili su oni koji ovaj slučaj treba da reše. Neka ovaj spomenik i ova ulica budu svima naznaka da neko nije uradio svoj deo posla. Možda će se u nekim narednim godinama prisetiti koliko su bola naneli onima koji odgovore od njih očekuju“, poručila je Tanja Dimitrić Mijailović urednica dopisništva Radio televizije Srbije u Šapcu.

Đ. Mijailović